Plastični otpad nestaje iz okeana

Ogromna količina plastičnog otpada polako nestaje sa površine okeana, pokazala je nova studija. Međutim, šta se dešava sa otpadom za naučnike je i dalje misterija.

Nakon opširne studije koja je sprovedena o uticaju otpada na vodena prostranstva, naučnici su zaključili da ogromne količine plastike zapravo nestaju sa površine okeana. Pretpostavljaju da se otpad rastavlja u deliće, a vrlo je moguće i da tone duboko u okean, ili ga možda pojedu ribe, piše Sciencemag a prenosi B92.

"Dubine okeana su za nas još uvek velika nepoznanica. Nažalost, plastika koja završava u okeanima mogla bi uveliko da našteti prirodnom i za nas misterioznom ekosistemu", rekao je koautor studije Andres Kosar, ekolog sa Univerziteta Kadiz u Španiji.

Inače, današnje doba naučnici nazivaju i vremenom plastike. Naime, današnje društvo proizvodi sve više tog materijala koji završava na deponijama, a planinske vode i reke ga nose do okeana. Tako je nastao i poznato ostrvo plastičnog otpada u Pacifiku koji je dostiglo veličinu Teksasa.

Zastrašujući je podatak da je prema izveštaju 1970. godine čak 45.000 tona plastike dospevalo u okean svake godine, a od tada do danas proizvodnja plastike se upetostručila.

Kosar i njegove kolege u svojoj studiji su pokušali da istraže uticaj otpada i njegov obim u okeanima. U brodu "Malaspina" obišli su svet i sakupljali uzorke vode i merili koncentraciju plastike. Takođe, analizirali su podatke iz nekoliko drugih studija.

A, njihovo otkriće prvo je za njih same bilo šokantno. Naime, utvrdili su da bez obzira na drastično povećanje proizvoda od plastike danas u okeanima ima 35.000 tona plastike, a statistički trebalo bi da bude nekoliko milion tona. Ili, još tačnije, 99% otpada je nestalo.

Takođe, otkrili su da malih delova plastike, poput onih veličine od pet milimetara, uopšte nema u okeanima.

Kako tvrde, moguće je da su ti delići razloženi u još sitnije i nemoguće ih je naći, a njihov uticaj na okean je nepoznat. Druga mogućnost jeste da ti delići tonu u okeanske dubine.

"Moguće je da manje ribe jedu te deliće plastike ili ih razlažu na još sitnije delove. Veće ribe jedu te manje, a na kraju ribe dolaze i na trpezu ljudi, zato je veoma bitno istražiti kako toksini iz plastike utiču na zdravlje životinja", kazao je Kosar. photo: nels israelson

bitsyu