Danas je još jedan Petak Triaesti. A da li vas je možda zanimalo zašto se ljudi pribojavaju ovog datuma?
Obično se smatra da početak priče datira još iz 14. veka. Progon moćnih i misterioznih templara je počeo upravo na petak 13. oktobra 1307. godine. U srednjem veku broj 13 se povezivao sa vešticama, pošto su one navodno svoje rituale izvodile po kalendaru u kome broj 13 ima poseban značaj.
Ipak, većina stručnjaka smatra da kao i mnoga sujeverja i ovo ima korene u religiji.
Trinaaest se kao baksuzni broj spominje i u 17. veku kada je neko neko zaključio da trinaestoro ljudi za jednim stolom znači nesreću i da će trinaesta osoba umreti u roku od jedne godine.
Priča je donekle zasnovana na nordijskoj mitologiji, a donekle na Bibliji i Tajnoj večeri koja je takođe imala 13 učesnika od kojih jedan umire.
Takođe, Tajna večera se desila baš na Petak trinaesti. Tada je i Kain ubio Avelja. A i biblijski potip je počeo u petak.
Zanimljivo je i da žene za vreme godine imaju 13 menstrualnih ciklusa, a znamo da religije nemaju baš previše razumevanja za žene u tim danima.
Ni to nije sve, pa je 1907. godine objavljena knjiga pod nazivom “Petak trinaesti”, napisao je izvesni Thomas Lawson. Knjiga je bila inspiracija za brojne filmove i TV franšize nastale u osamdesetim godinama prošlog veka. Lawsonova knjiga je mračna bajka sa Wall Streeta, čiji glavni lik nemilosrdno pravi bombe i baca ih kako bi se osvetio svojim neprijateljima.
Kako je knjiga bila poprilično popularna, već početkom 20. veka puno ljudi je znalo da je Petak trinaesti baksuzan dan.
I nauka se pozabavila pitanjem. Statističari zaključili da se ovaj dan ne razlikuje od bilo kog drugog. Nema više nesreća, pacijenata u bolnicama, policijskih i vatrogasnih intervencija.
Ali, i pored toga više od 60 miliona ljudi svake godine tvrdi da nije u stanju da funkcioniše zbog straha od petka trinaestog, a čak 34% svetskog stanovništva ovom danu pristupa sa oprezom. Mnogi aerodromi nemaju 13. ulaz, neki hoteli i soliteri nemaju 13 sprat niti sobe sa brojem 13. Istraživanja pokazuju da se svakog “nesrećnog dana” zabeleže finansijski gubici veći od milijarde dolara zbog toga što ljudi na taj dan svesno odlažu kupovinu, putovanja ili odlazak na lečenje.
Kako je to moguće?
Sujeverje zapravo pomaže da shvatimo svet i kako stvari oko nas funkcionišu, objašnjava profesor psihologije dr. Clay Routledge.
To je posebno vidljivo u trenucima kada nad nečim nemamo kontrolu. Ljudi žele da veruju da svet funkcioniše prema nekim pravilima i da se neke stvari mogu predvideti. Jednostavno nam je tako lakše, iako to nije istina. Nauka potvrđuje da što je manje osećaja kontrole to smo skloniji sujeverjima, poput kucanja u drvo.
Dakle, opustite se i ne verujte u gluposti.
