Ima ljudi koji se kockaju životom a sve radi viših, naučnih ciljeva. Tako su neki namerno pustili da ih ujede crna udovica, drugi su ludovali avionima. idejama nikad kraja. Mnoge su propale a oni najhrabriji i najpametniji su dobili Nobelovu nagradu.
Žuta groznica
Doktor Stubbins Ffirth iz SAD želeo je da prouči žutu groznicu koja je u prošlom veku harala Pensilvanijom. Skupio je slinu, znoj, mokraću, krv, povraćku zaraženih pacijenata. A onda je sve to jeo, pio i ko zna šta još. On nije dokazao ništa a kasnije je otkriveno da bolest prenose komarci.
Vešanje
Da li ste ikada pomisli koliko boli kada nekog vešaju? E, to je zanimalo naučnika iz Rumunije. Nicola Minovic je odlučio da vešanje isproba na sebi i dobije odgovor na svoje pitanje. Tokom dve nedelje on i njegovi saradnici međusobno su se vešali i došli do zaključka da vešanje jako boli, piše hr/Iflscience.
Crna udovica
Ugriz pauka crne udovice je vrlo,vrlo neprijatan i često smrtonosan. Da bi to istražio Allan Walker Blair je 1933. godine pustio da ga ugrize ovaj pauk. Jedva je ostao živ posle višednevne agonije, imao je probleme s disanjem, pritiskom, znojenjem. Napisao je u svojoj studiji “ugriz crne udovice je jako opasan za ljude.”
Bakterije
Robin Warren i Barry Marshall istraživali su osamdesetih godina prošlog veka bakteriju H.pylori, za koju se tvrdilo da izaziva rak želudca. Barry Marshall je bakteriju uneo u svoje telo i posle par dana osećao je mučninu, zadah iz usta, a razvila se i upala. Za ovo istraživanje osvojili sui Nobelovu nagradu za medicinu.
Zvučni zid
Godine 1947. Chuck Yeager je probio zvučni zid ali tada niko nije znao šta bi se desilo da se pri toj brzini morao katapultirati iz aviona zbog kvara. Vojni hirurg John Paul Stapp odlučio je da to proveri. Vojska je izgradila specijalno vozilo koje je trebalo da ga ubrza a onda naglo zaustavi u bazenu s vodom. Počeli su s brzinom od 145 km/h, a završili na 1017 km/h. Pri toj brzini Stapp je pretrpio niz povreda, bila su mu slomljena rebra i druge kosti, imao je nagnječenja, izgubio je vid na nekoliko dana jer su mu oči skoro ispale iz duplji. Maksimalno opterećenje koje je podneo bilo je 42G, što je otprilike isto kao da je slon od 3 tone seo na njega.
Kateter
Doktor Werner Forßmann je mislio da se kateter može staviti direktno u srce i tako ubrizgati potrebne lekove u njega. I to je probao na sebi. Godine 1956. godine hrabri doktor Forßmann je dobio Nobelovu nagradu za medicinu.
