Gledajući u sat u centru Berna, Albert Ajnštajn je 1905. godine napisao je svoju Teoriju relativiteta.
Naučni paradoks progonio ga je već deset godina, a jedne večeri, pogledao je sat i zapitao se: Šta bi se dogodilo ako bi odjurio od tornja brzinom svetlosti?
Njegov sat i dalje bi kucao, ali gledajući unazad prema tornju, vreme bi stalo iz Ajnštajnove njegove perspektive.
Šest nedelja kasnije nastala je Specijalna Teorija Relativiteta. Ajnštajn je u njoj opisao kako prostor-vreme utiče na masu, energiju i gravitaciju. A to je bila naučna osnova koja je otvorila razvoj nuklearnog doba, svemirskih putovanja. To je promenilo i naše shvatanje zvezda i interakcije nebeskih tela. Zapravo svet koji poznajemo ne bi izgledao ovako da nije bilo Ajnštajna i njegove teorije.
Zanimljivo je da toranj u centru Berna i danas izgleda isto i naravno privlači turiste. Sa svakim udarcem zvona klovnovi kreću u svoj ples, medvedi paradiraju, a izlazi i Chronos, koji predstavlja vreme. On okreće peščani sat i otvara svoja usta.
