Verovatno do sada niste čuli za Sapamurata Nijazova. On je bio vođa Turkmenistana od 1991. do 2006. A za to vreme ukinuo je operu i balet, promenio nazive meseci, zabranio bradu i brkove, ukinuo penzije… i još ponešto. Recimo za vreme njegovog režima svaki treći Turkmen završio je u zatvoru, a svaki drugi ostao je bez posla. Ali krenimo redom.
Nijazov je došao na čelo Turkmenistana još 1985. godine, kada ga je Gorbačov postavio za predsednika vlade Turkmenske Sovjetske Socijalističke Republike i prvog sekretara Komunističke partije Turkmenistana.
Na izbore izašlo 100 posto birača, a on dobio 100 posto glasova. Kako drugačije.
simon bradshaw
Vrhovni sovjet Turkmenistana 1991. godine je proglasio nezavisnost, a Nijazov je izabran za predsednika. Na izborima je bio jedini kandidat. I pobedio. A onda je izabraz za doživotnog predsednika.
Sam se proglasio Turkmenbašijem ili "ocem svih Turkmena".
Jednom je na sednici parlamenta rekao da bi 2010. mogao da odstupi i raspiše izbore. Zastupnici su to sa gnušanjem odbacili i zahtevali da ostane predsednik do kraja života. On je to skromno prihvatio.
Turkmenistan je inače vrlo bogat prirodnim resursima, posebno naftom i gasom, ali narod živi u siromaštvu sa prosečnom platom od 50 dolara.
Turkmenistan je jedna od najzatvorenijih država na svetu. Švajcarski fotograf i laureat prestižne nagrade World Press Photo, Nikolas Rigeti nekoliko je puta boravio u Turkmenistanu: “Kad stigneš u Turkmenistan prvo što ugledaš je Nijazov. Zašto? Zato što je tip svuda. Umnožen je u trilion primeraka. Naravno, njegov lik je na novčanicama. Zapravo na svim novčanicama. Ali nalazi se i na bocama alkoholnog pića, ambalaži čaja i na svim pakovanjima soli…”, priča Rigeti.
nathan.groth
Portreti "oca svih Turkmena" istaknuti su po celoj zemlji, posebno na velikim javnim zgradama i avenijama. Statue njega i njegove majke su prisutne svuda, uključujući i središte pustinje Kara-Kum. Nijazova ogromna pozlaćena statua, visoka čak 15 metara (Nijazov je inače bio vrlo nizak, svega 150 cm), nalazi se na vrhu najveće zgrade u glavnom gradu Ašgabatu. Statua se okreće, tako da je lice Turkmenbašija uvek okrenuto prema suncu.
“Lično sam protiv toga da gledam svoje slike i statue na ulicama, ali to je ono što narod želi”, izjavio je Nijazov.
Nagradu "heroja Turkmenistana" dobio je čak pet puta. Samom sebi u čast grad Krasnovodsk preimenovao je u Turkmenbaši. Osim toga, brojna mesta, aerodromi, hidroelektrane, škole i bolnice nose njegovo ime. Po sebi je čak nazvao i meteorit, koji su otkrili turkmenski astronomi, ali i jogurt i parfem.
nathan.groth
Državna televizija takođe se zove po njemu – Turkmenbaši, a dok je bio živ uglavnom je emitovala samo emisije o njemu. U uglu je bio logo s njegovim likom. Na radiju su takođe svakodnevno puštali pesme njemu u čast. Sve turkmenske novine svakodnevno su objavljivale njegove slike na naslovnim stranama, a veliki deo sadržaja bio je posvećen samo njemu.
To nije kraj ludila. Na leto 2002. godine, Nijazov je objavio da menja međunarodne nazive meseci. Januar je tako dobio ime Turkmenbaši, po njemu naravno, dok je april nazvan po njegovoj majci Gurbansoltan.
A onda je promenio i nazive dana u nedelji.
"Otac svih Turkmena" je 2001. objavio knjigu "Ruhnama", što u prevodu znači "Knjiga duhovnosti". Naravno svako je morao da je zna napamet.
evilsoapbox
U "Ruhnami" Nijazov iznosi svoje misli o moralu, braku, bratskim i susedskim odnosima. Knjiga je obavezno štivo, čak je uveden i poseban ispit o poznavanju njenog sadržaja bez čega nije moguće upisati fakultet, dobiti posao ili vozačku dozvolu. Osim toga, odredio je da lekari više ne polažu Hipokratovu zakletvu, nego se zaklinju nad na "Ruhnamom".
Nijazov je napisao i novu turkmensku himnu, koja je zapravo oda njemu samom.
Ali ni to nije sve. Diktator je stvarno voleo da zabranjuje stvari. Recimo:
– Ukinuo je državnu operu i balet, jer "takve stvari nikom ne trebaju”. Nagađa se da je to učinio jer ni opera ni balet nijedno delo nisu posvetili njemu.
– Zabranio je nošenje šminke TV voditeljima.
– Zabranio je zlatne zube. Jednom prilikom je sreo mladu devojku koja je imala zlatni zub. Nije mu se to svidelo pa je na licu mesta doneo dekret o zabrani zlatnih zuba, a devojci je rekao da se javi njegovom zubaru, koji će joj umesto zlatnog zuba staviti belu krunu. Mladim Turkmenima je poručio da glođu što više kosti kako bi očuvali zube. "Kad sam bio dečak, često sam posmatrao pse kako glođu kosti. Zato psi imaju zdrave zube", pojasnio je.
– 2001. je zabranio muškarcima nošenje brade, brkova i duge kose. Tvrdio je da mladići nose dugu kosu pod uticajem zapadnjačke kulture i mode. Na sve državne granice poslao je frizere i brijače da ošišaju i obriju svakoga ko ulazi u državu da svojim izgledom ne pokvari tamošnju omladinu. I strance da.
– Zabranio je pušenje nakon što je on prestao da puši kako ne bi došao u iskušenje.
– Zabranio je emitovanje muzike sa bilo kakvog nosača zvuka.
– U decembru 2005. je zabranio video igre, uz napomenu da su suviše nasilne da bi ih mladi Turkmeni igrali.
– Strancima u Turkmenistanu zabranio je izlazak u javnost nakon 23 sata. Naredio je i da svaki stranac koji želi da se venča Turkmenkom mora pre braka da uplati 50.000 dolara.
– Naredio je da se zatvore sve bolnice van Ašgabata, uz obrazloženje da ako su ljudi bolesni, mogu doći u glavni grad.
– Takođe je naredio da se zatvore sve biblioteke u manjim mestima jer "seljaci ionako ne čitaju knjige".
– Ukinuo je penzije i naredio mladima da se brinu o starijima. Uz to, svi koji su primali penzije unazad dve godine od dana donošenja odluke morali su dobijeni iznos da vrate državi.
Mislili ste da ste pročitali sve? Evo nešto još malo luđe…
"Otac svih Turkmena" predložio je i izgradnju novih svetskih čuda u Turkmenistanu. Jedno takvo čudo trebalo je da bude "Ledena palata". Ali problem je što je trebalo da se nalazi u sred pustinje. Ideja nije dobro prošla.
