Ispovesti lekara kako bi želeli da umru ili da li bi pristali na neke terapije donose sasvim drugačije viđenje bolesti i lečenje. Većina lekara ne bi želela oživljavanje kada je u pitanju hronična bolest, takođe ne bi pristalil na hemoterapiju ako se radi o raku u kasnoj fazi s metastazama.
Isobel El Shanawany lekarka je opšte prakse i mada radi u bolnici kaže da to nije lepo mesto ako čovek ima 80 godina i umire. “Mislim da bi odbila većinu nege koju moji pacijenti traže, pogotovo intervencije za produženje života,”kaže ova lekarka dodajući da oživljavanje može izazvati brojna oštećenja u organizmu. Ističe da ne bi išla ni na odeljenje intenzivne nege ako se uzrok bolesti ne može ukloniti i sigurno ne bi pristala na hranjenje na cevčicu ili da aparat diše umesto nje.
“Mislim da bi vam većina lekara rekla da bi želela da umre u miru svog doma. Kad sam počinjala svoj radni vek zaprepastio me pacijent koji je odbijao terapiju, njegove sam reči zapamtila, treba znati kad se produžuje život, a razlikovati kad se odužuje smrt. Ako produžujemo smrt, produžujemo i bol,” kaže dr Isobel El shanawany.
“Hemoterapija i zračenje su, posle operacije, druga linija odbrane ali ja bih dobro razmislila da li bih se lečila,“ kaže dr Rachel Boyce lekarka opšte prakse. Napominje da bi prilikom odlučivanja uzela u obzir uspešnost lečenja određene vrste raka, kao i fazu u kojoj se nalazi. Ako se radi o ranijem stadijumu kada su šanse za izlečenje bolje, onda bi prihvatila lečenje. Ali ako je to agresivan rak, kao što su rak jetre, jajnika, jednjaka i to sa metastazama odbila bi hemoterapiju. Objašnjavajući ovakav stav, kaže da hemoterapija u poodmaklom stadijumu daje samo mesec ili dva života ali više bola i mučnina. Takođe bi odbila oživljavanje.
Pascal Lane, pedijatar nefrolog kaže da je bio prisutan na bezbroj oživljavanja i njihovih pokušaja s vrlo različitim uspehom. Ističe da se često radi o ljudima koji su oživljavani samo zbog svoje porodice a da su ostatak života proveli nepokretni i zavisni od aparata. Uloga lekara je da leči bolest i da kada za to dođe vreme olakša smrt. “Moj je otac odbio oživljavanje posle pucanja aorte i ja se nisam protivio tome, već sam ga pustio da ode. Održavan je na životu toliko da se oprostimo. Da sam u dubokoj komi, ne bih volio da me na veštački način drže u životu, to jednostavno nema smisla”, kaže dr Pascal Lane.
