Jedna glupa greška nas sprečava da uspemo i ostvarimo stvari o kojima maštamo. A skoro svi imamo takvu naviku.
Psihoterapeutkinja Katherine Schafler kaže da neke fraze ne bi trebalo da koristimo kada želimo da nam se nešto dogodi.
To su recimo:
“Ne želim da gajim nade.”
ili
“Ne smem da pričam o tome”
i sve slično.
Schafler objašnjava da kada se ponadamo da će nam se desiti nešto dobro mi po pravilu unapred sankcionišemo sami sebe kako ne bismo dozvolili nadu, zadovoljstvo ili uzbuđenje.
A taj postupak onda nazivamo zrelošću, disciplinom ili realističnim emocijama.
To je greška.
Zapravo, da, trebalo bi da se nadamo srećnim dešavanjima, da ih očekujemo i predviđamo.
Nekoliko studija je čak potvrdilo da pozitivna iščekivanja menjaju naš koncept razmišljanja pa i donošenje odluka. Kada očekujemo lepe vesti i zaista verujemo u njih naše odluke će biti drugačije i pomoći da se upravo to i dogodi.
Sa druge strane, kada kažete sebi da ne želite da se nadate, vaše odluke i postupci će po pravilu smanjiti verovatnoću da se tako nešto dogodi.
Stvar je u tome što je naš mozak izuzetno efikasna i pametna naprava. I jednostavno ne želi da gubi energiju na stvari za koje ne veruje da mogu da se ostvare.
Ali, šta ako se nadate i na kraju se razočarate, mnogi će reći.
Pa, osetićete razočaranje bez obzira na to da li ste se nadali i očekivali nešto ili ne.
Ali ni to nije sve.
Kada trenirate mozak da nešto što biste voleli da ostvarite ili dobijete neće moći da se desi, ali na kraju ipak to dobijete, vaš mozak će na podsvesnom nivou pokušati da se toga reši. Odnosno povećavate šanse da to izgubite, objašnjava Schafler.
Šta god da je u pitanju postoji šansa da se to neće desiti, to je istina i trebalo bi da je budete svesni. Ali, mnogo je manja verovatnoća da će se to desiti ako ne prihvatate mogućnost pozitivnog ishoda. Kada dozvoljavate sebi nadu u pozitivan ishod vaš mozak zna da je to moguće i priprema se za akciju. Odnosno vaša podsvest će vam pomoći da se upravo to i ostvari.
