Sada već daleke 1974. godine Sjedinjene Američke Države bile su u teškoj situaciji. Zemlje OPEC-a uvele su embargo na izvoz nafte, kao osvetu za američku vojnu pomoć Izraelcima za vreme Jomkipurskog rata. A to je povećalo cenu nafte četiri puta, što je izazvalo veliki pad privrede širom sveta i posebno u Americi.
Predsednik Richard Nixon odlučio se na riskantan potez – poslao je ministra finansija Williama Simona i njegovog zamenika Gerryja Parskyja u tajnu misiju.
Zvanično su otputovali kako bi odražali niz sastanaak sa evropskim i bliskoistočnim parnerima na temu ekonomije. Ali pravi zadatak su bili pregovori sa Saudijskom Arabijom, piše Independent.
Sastanak je trajao četiri dana i održan je u gradu Jeddahu. Trebalo je da uvere Saudijce da im pomognu u finansiranju američkog duga. Nixon je svojim izaslanicima jasno dao do znanja da neuspeh nije opcija, jer to ne samo da bi ugrozilo stabilnost države nego bi i otvorilo vrata Sovjetskom Savezu da stekne veći uticaj u arapskom svetu, potvrdio je kasnije Parsky.
Plan je bio jednostavan: SAD će kupovati naftu od Saudijske Arabije i širokogrudo joj davati vojnu pomoć i opremu. Za uzvrat će bogato kraljevstvo uliti milijarde dolara u američku privredu.
Posle nekoliko dana sve je dogovoreno. Ali kralj Faisal bin Abdulaziz Al Saud imao je još jedan zahtev: da sve ostane u najstrožijoj tajnosti zauvek.
I tako je i bilo više od 40 godina.
Sve dok Bloomberg nije iskopao ove činjenice pozivajući se na zakon o pravu na slobodu informacija. Tako se saznalo da je Saudijska Arabija upumpala u američki budžet oko 117 milijardi dolara. Ali neki eksperti tvrde da je cifra najmanje duplo veća pošto je “višak” prikriven poslovanjem offshore kompanija.
Zašto je sve to važno danas?
Činjenica da je Amerika dužna Saudijskoj Arabiji neki smatraju oruđem političkog pritiska. Odnosno Saudijci mogu da rade sve što žele. Od represivnih zakona, pa do podržavanja određenih militantnih grupa u regionu.
Jedan od pregovarača, Parsky danas ističe kako je tajni sporazum sa Saudijskom Arabijom odavno trebalo raskinuti. Ipak, ne žali što ga je tada ugovorio. “Taj je posao bio pozitivna stvar za Ameriku.”
A koliko će sve ovo koštati najmoćniju zemlju sveta, i da li će poljuljati njenu moć, ostaje da se vidi piše Independent. izvor: indeptendent, dnevnik
