Meksički ribar koji je bio izgubljen na moru više od 13 meseci objasnio je prevodiocu kako je preživeo ovu zastrašujuću avanturu, piše Telegraph prenosi B92.
Sa gustom bradom i „izgledom boljim nego što bi se očekivalo“, Hoze Albador Albarengo prisetio se svojih nedaća nakon što su ga struje odvukle od obale Meksika.
On je proveo 13 meseci plutajući na moru u svom čamcu koji se pokvario pre nego što je uspeo da napokon dospe do obale jednog udaljenog ostrva u Pacifiku i uz pomoć prevodioca svetu ispriča svoju neverovatno priču o preživljavanju na pučini mora.
Hoze je izjavio da je preživeo jedući kornjače, ptice i rukom uhvaćene ajkule, a spas je našao na Maršalskim ostrvima – zemlji za koju nikada nije čuo. Njegove prve reči po dolasku na kopno bile su: „O moj Bože“.
„Upravo sam ubio pticu kako bih imao šta da jedem kada sam ugledao drveće. Plakao sam. Dočepao sam se zemlje i napokon sam mogao da se naspavam. Ujutro sam se probudio i čuo petla kako kukuriče i primetio sam piliće i malu kuću. Video sam i dve žene kako vrište i deru se. Na sebi nisam imao nikakvu odeću, samo donji veš koji je bio pocepan“, izjavio je Hoze u bolnici u Madžuru, glavnom gradu Maršalskih ostrva.
Uprkos svim nedaćama, Albarengo je izgledao zdravo kada je stigao u bolnicu na pregled.
Imao je gustu narandžastu bradu, usukano lice i natečene zglobove, ali je mogao da hoda bez pomoći i očajnički je želeo hleb – njegovi roditelji u El Salvadoru su pekari.
Albarengo je izjavio da je u Meksiku radio kao ribar koji lovi škampe i ajkule poslednjih 15 godina i da ima ćerku staru 10 godina.
Izgledao je prilično uhranjeno i raspoloženo, pored pokušaja da opiše gubitak svog prijatelja ribara, petnaestogodišnjeg Ezekijela, koji je preminuo nakon četiri meseca provedena na moru zbog toga što je odbijao da jede.
Iako su brojni detalji nepotpuni i Hozeovi iskazi u pojedinim trenucima zvuče kontradiktorno, on je izjavio da je krenuo na jednodnevno ribarenje sa Ezekijelom 21. decembra 2012. godine. Motor na njihovom brodiću se pokvario i nekoliko dana su bili prinuđeni da plutaju blizu obale. Međutim, ubrzo se brod udaljio od obale i tada su shvatili da moraju da se bore sa Pacifikom. Ezekijel je umro četiri meseca kasnije.
Albarengo je uspeo da pronađe snagu potrebnu da preživi, naoružan samo nožem i sa nešto odeće kako bi se zaštitio od sunca.
„Nisam znao koliko ima sati, niti koji je dan. Samo sam poznavao sunce i noć. Nikada nisam ugledao zemlju. Oko mene je bio samo okean, čist okean i ništa više. More je bilo mirno“, izjavio je.
Albarengo je izjavio da se hranio pticama, kornjačama, malim ribama i malim ajkulama koje bi hvatao tako što je stavljao jednu ruku u vodu kao mamac pre nego što bi uhvatio ajkulu za rep. Vrlo često je bio primoran da pije svoj urin, posebno tokom perioda bez kiše.
Takođe je razmišljao da okonča svoj život par dana nakon smrti Ezekijela.
„Četiri dana sam razmišljao da oduzmem sebi život, ali nisam mogao da osetim želju – nisam ponovo želeo da osećam bol. Jednostavno nisam mogao to da učinim.“
Upitan o tome kako je uspeo da preživi, Albarengo je izjavio da mu nikada nije bilo dosadno i da je retko bio uplašen i da se konstantno molio Bogu, iako ne pripada nekoj određenoj religiji.
„Razmišljao sam o Bogu. Ukoliko je trebalo da umrem, bio bih sa njim, tako da se nisam plašio. Verujem da je ovo za većinu ljudi neverovatna priča“, ispričao je Hoze.
U međuvremenu, policijski organi i dalje istražuju detalje Alborenginih navoda.
"Uz pomoć američke ambasade pokušavamo da dođemo do dodatnih informacija i da Hozea spojimo sa njegovom porodicom."
