Ako se danas osećate užasno, verujte da niste jedini. A krivo je pomeranje sata na letnje računanje vremena.
Evo u čemu je stvar.
Letnje računanje vremena je uvedeno zbog uštede energije, tačnije uglja. Prvi su ga primenili Nemci u Prvom svetskom ratu. Oni su izračunali da će ako produže dan za jedan sat uveče uštedeti ugalj koji im je bio preko potreban za ratovanje. Ideja se dopala i ostatku sveta pa se letnje računanje vremena zadržalo skoro 100 godina.
Ali nova istraživanja ukazuju da uz moderan način života više nema koristi od ovakve prakse i da je promena vremena običan relikt prošlosti. Odnosno da je ušteda energije u najboljem slučaju oko 1 posto a možda ni toliko. Neki čak tvrde da promena vremena čak doprinosi većoj potrošnji. Statistika pokazuje da ljudi zaista troše manje energije na svetlo, ali troše više na klima uređaje.
Duži dan takođe povećava aktivnost ljudi, što znači i veću potrošnju fosilnih goriva. Što je katastrofa za planetu.
Ni to nije sve.
Ljudi će zbog dužeg dana ostati i duže napolju, što znači da će trošiti više novca na shopping, roštiljanje ili razne druge aktivnosti: izlaske, sport…
Jedan od čestih argumenata za prelazak na letnje vreme je podatak da se smanjuje broj saobraćajnih nesreća. Ali ni to nema uporište u argumentima. Dok neke studije tvrde da to nema apsolutno nikakvog uticaja na broj nesreća, neke pokazuju 0,7% manje nesreća sa smrtnim ishodom. Ali stručnjaci se slažu da je to zapravo u okviru statističke greške.
Na kraju, tu je i pitanje zdravlja.
Iako neki tvrde da je dugačak dan dobar za vas, postoji zaista puno dokaza da je pomeranje sata katastrofalno za psihu i zdravlje ljudi.
Za početak pomeranje sata remeti biološki ritam. Broj samoubistava i srčanih udara raste upravo u vreme pomeranja sata.
Zbog toga su neke zemlje već odustale od ovakve prakse, recimo Kina i Rusija. Većina afričkih zemalja nikada nije ni menjala vreme.
Zaključak? Ukinimo prokleto pomeranje sata!
