Više od 50 odsto ispitanika iz 10 zemalja Centralne Evrope koristilo je automobil u protekloj nedelji, dok je u zavisnosti od zemlje, 24-52% putovalo javnim prevozom (gradski prevoz, međugradski autobus i voz). Bicikl je pored automobila i javnog prevoza najkorišćenije prevozno sredstvo.
Transportne navike pojedinaca su veoma važne u životu gradova, kao i iz perspektive održivosti. Za mapiranje navika u vezi sa mobilnošću, kompanija CEPER je sprovela istraživanje u 10 centralnoevropskih zemalja, a rezultati pokazuju da je automobil dominantan oblik transporta za građane ovog regiona, dok su javni prevoz i bicikli najpopularnije alternative.
Prevoz automobilom
Najniži procenat ispitanika koji koriste automobil je u Srbiji (53%), a najveći u Sloveniji (91%). Pored Slovenije, jedina druga zemlja regiona sa stopom korišćenja automobila iznad 80% je Hrvatska. Austrija, Češka i Poljska su na 70-80% , dok je u preostalih 5 zemalja taj procenat između 50 i 70%.
Dominacija automobila kao najpoželjnijeg oblika prevoza delimično se može objasniti činjenicom da većina domaćinstava, u svih 10 ispitanih zemalja, poseduje najmanje jedan automobil. Rumunija je imala najniži procenat među ispitanim zemljama, sa 57% domaćinstava koja poseduju najmanje jedan automobil. Slovenija je i po ovom pitanju na vrhu liste sa 95%, dok je u Srbiji 62% ispitanika reklo da njihovo domaćinstvo poseduje barem jedan automobil.
Dok su neki od ispitanika koristili više načina prevoza u protekloj nedelji, u svakoj anketiranoj zemlji preko 30% ispitanika je koristilo isključivo automobile.
Rodne razlike su uočljive: 10-15% više muškaraca nego žena se vozi automobilom u Bugarskoj, Mađarskoj i Hrvatskoj; u Austriji, Srbiji i Slovačkoj preko 15% više muškaraca koristi automobil.
Prisutne su i razlike u pogledu starosti ispitanika. U Srbiji je samo 24 odsto ispitanika starijih od 60 godina koristilo automobil u protekloj nedelji, a u Sloveniji njih 90 odsto.
Postoji značajna rodna razlika i u posedovanju automobila: u svakoj proučavanoj zemlji veći procenat muškaraca je izjavio da imaju bar jedan automobil u njihovom domaćinstvu. Najveća razlika zabeležena je u Srbiji i Slovačkoj, gde je preko 10% više muškaraca, nego žena, izjavilo da njihovo domaćinstvo poseduje automobil.
Javni prevoz
Dok je u svakoj anketiranoj zemlji najmanje polovina ispitanika konstantno koristila automobile u protekloj nedelji, uglavnom je manje od polovine ispitanika koristilo javni prevoz (uključujući gradski prevoz, međugradske autobuse i vozove) u istom vremenskom periodu.
U Srbiji je javni prevoz u sedmici pre istraživanja koristilo 41% građana. U Češkoj je to 52% ispitanika (najviša stopa), u Hrvatskoj je 24% (najniža stopa korišćenja), dok je u Sloveniji 25%.
Korišćenje gradskog prevoza je takođe imalo rodni aspekt: žene voze ređe od muškaraca i veća je verovatnoća da će putovati gradskim prevozom u skoro svakoj proučavanoj zemlji. Rodna razlika u korišćenju gradskog prevoza u Srbiji je velika: 43% žena, naspram 26 % muškaraca je koristilo gradski prevoz u svojim gradovima. Najviše mladih (18-29 godina) je koristilo gradski prevoz u sedmici pre istraživanja – 43%.
Bicikl kao prevozno sredstvo
Istraživanje je pokazalo da je, nakon automobila i javnog prevoza, bicikl najpopularnije prevozno sredstvo – popularnije nego voz u svakoj proučavanoj zemlji. U Mađarskoj je 25% ispitanika koristilo bicikl u sedmici pre istraživanja, a u Srbiji 13%.
Najveće rodne razlike su u Poljskoj gde je 14% više muškaraca vozilo bicikl nego žena (30% u odnosu na 16%). Što se tiče starosne dobi, rezultati se razlikuju među zemljama. Negde ih najviše koristi mlađe stanovništvo, a u drugim zemljama sredovečno stanovništvo najviše koristi bicikle.
Osim u Mađarskoj, gde je 8% ispitanika prošle nedelje koristilo isključivo bicikl za putovanje na posao, ni u jednoj od zemalja taj procenat nije viši od 4%.
