Pre 110 godina, 30. juna 1908. našu planetu je potresla do tada neviđena eksplozija. Ostao je krater prečnika 100 metara a porušila je 80 miliona stabala na površini od 2000 kvadratnih kilometara.
Cela Zemlja se zatresla. Eksplozija je bila tako jaka, da je polupala prozore u 35 kilometara udaljenom gradiću.
Događaj je poznat kao Tunguska eksplozija i ovde imate celu priču o tome.
To je do danas je ostala najsnažnija eksplozija zabeležena u istoriji. Oslobodila je energiju 185 puta veću od one iz eksplozije atomske bombe nad Hirošimom. Neki procenjuju da je oslobođena energija bila čak i veća. A seizmički udarac osetio se sve do Velike Britanije. Danas, većina naučnika se slaže da je bila reč o asteroidu ili kometi.
E pa to bi moglo da se ponovi i to već sledećeg februara.
Asteroid DA14 će tada proći na samo 27.000 kilometara od Zemlje, što je zaista malo. Recimo naš satelit Mesec je udaljen čak 384.400 km.
Da sve bude još opasnije, David Dunham iz US National Aeronautics and Space Administration objašnjava da bi gravitacija naše planete mogla mu promeni putanju asteroida.
“Dodatne kalkulacije su potrebne kako bi se procenila opasnost od sudara”, dodaje Dunham.
A šta bi se desilo ako bi asteroid od 60 metara zaista udario z Zemlju?
Dario de la Cruz, astronom iz Philippine Atmospheric, Geophysical and Astronomical Services Administration (PAGASA) kaže da bi udar bio poput onog u Sibiru 1908. godine. To znači da bi u krugu od nekoliko stotina kilometara mogle da se osete posledice. Ipak, asteroid ne predstavlja globalnu pretnju za Zemlju ili ljude…
