Vodu na Zemlju nisu donele komete, već najverovatnije asteroidi koji su udarili u našu planetu pre više milijardi godina, izjavili su danas evropski istraživači.
Prvo istraživanje na tlu komete obavljeno je prošlog meseca kada je , robotska sonda Evropske svemirske agencije (ESA) File spuštena na kometu 67P/Čurjumov-Gerasimenko.
Najnoviji izveštaj, objavljen u časopisu Science, zasniva se na podacima koje je prikupio jedan od instrumenata sa svemirskog broda Rozeta, koji od avgusta proučava unutrašnjost komete.
"Moramo da zaključimo da su vodu na Zemlju pre doneli asteroidi nego komete", izjavila je Ketrin Atveg, glavni istraživač spektrometra mase ROSINA (Rosetta Orbiter Spectrometer for Ion and Neutral Analysis) koji proučava hemijski otisak vode i gasova na kometi.
Pomenuti izveštaj, zasnovan na "atomskom" potpisu molekula vode na kometi, pokazuje da su ti molekuli znatno drugačiji od onih na Zemlji. Naučnici su izmerili nivo deuterijuma (izotopa vodonika) u odnosu na vodonik, koji u kombinaciji sa kiseonikom čini vodu. Ispostavilo se da je nivo deuterijuma izrazito visok, "što ukazuje da je voda na kometi najverovatnije nastala na vrlo niskim temperaturama, te da je vrlo verovatno originalni materijal sa početka formiranja Sunčevog sistema", navela je Altvegova.
"To je pravo blago koje treba dalje istražiti i koje bi nam moglo reći kako je naš Sunčev sistem izgledao pre 4,6 milijardi godina", kazala je ona. S druge strane, voda u asteroidima ima niži nivo deuterijuma u odnosu na vodonik i sličnija je vodi na Zemlji. Komete su bogate vodom, što nije slučaj sa asteroidima, od kojih je neki nemaju nimalo, kazao je Fransis Rokar, naučnik francuskog Nacionalnog centra za svemirska istraživanja, koji učestvuje u misiji Rozeta.
Dosad je pronađeno daleko više asteroida nego kometa (650.000:4.000), istakao je on u razgovoru za AFP.
"Najnoviji nalazi čine stvar kompleksnijom nego što smo dosad mislili i potvrđuju hipotezu da su asteroidi doneli vodu na Zemlju", naveo je Rokar. "Količina deuterijuma u odnosu na vodonik u vodi razlikuje se od komete do komete, daleko više nego što je to slučaj sa vodom na asteroidima i zasad ne znamo tačno zašto je to tako", dodao je on.
Komete su najprimitivniji objekti u Sunčevom sistemu i bogate su ugljenikom. Naučnici veruju da su one, u sudaru sa Zemljom, donele elemente koji su omogućili razvoj života na našoj planeti.
Misija Rozeta, pokrenuta 1993. godine, ima za cilj da prouči sastav kometa, za koje se pretpostavlja da su ostaci materijala koji je poslužio u formiranju Sunčevog sistema pre 4,6 milijardi godina.
