Evo neverovatne priče iz Afrike. Naučnici su sedamdesetih godina prošlog veka počeli da istražuju rudnike uranijuma u Gabonu. I onda pronašli nešto vrlo zanimljivo.
Sve je počelo kada su francuski fizičari iz postrojenja za obogaćivanje uranijuma Pierrelatte u junu 1972. godine primetili nešto čudno. Tačnije nedostatak uranijuma 235 u materijalu koji su obrađivali. A to je dosta ozbiljan problem u procesu pripreme atomskog goriva. Takođe i dosta neverovatan.
Kada su još malo ispitali stvar otkrili su da se još nešto ne slaže. Vidite, prirodni uranijum sadrži tri izotopa i to uvek u istoj srazmeri. To su uranijum 238 (99.2744 procenata), uranijum 235 (0.7202 procenta) i uranijum 235 (0.0054 procenta).
Problem je što je u rudi bilo samo 0.600 procenta uranijuma 235. A to nije mala razlika za fizičare.
Onda su skoknuli do Gabona da bi otkrili da je na celom nalazištu mnogo manje uranijuma 235 nego što bi trebalo. Otpočeli su istragu i došli do jednog od najvažnijih naučnih otkrića u dvadesetom veku.
Uranijum koji su otkrili se pronalazi samo u nuklearnim reaktorima.
I 25. septembra iste godine, saopštili su da je na lokalitetu otkriven prirodni nuklearni reaktor star 2 milijarde godina.
Jednostavno, koncentracija uranijuma 235 je tamo u to vreme bila toliko velika da se nuklearna reakcija samostalno pokrenula, što je jedinstven slučaj na našoj planeti.
Smatra se da je koncentracija uranijuma 235 tada bila oko 4 posto, što je dovoljno za samoodrživu reakciju koja podrazumeva da neutron udara u atom uranijuma, on se deli na dva manja jezgra uz ostatak od nekoliko neutrona. Oni nastavljaju lančanu reakciju deleći sledeće atome. Posledica je i stvaranje visoke temperature. Tako rade svi nuklearni reaktori.
Zanimljivo je da se ruda uranijuma ovde našla okružena vodom što je omogućilo lančanu reakciju, koja je trajala oko 300.000 godina u intervalima od po pola sata. Prekidala se kada bi voda isparila.
Ni to nije sve. Francuski istaživači smatraju da se u Gabonu nalazilo čak 17 ovakvih prirodnih reaktora. Neki su bili pri površini zemlje, a drugi na dubini od čak 400 metara.
Posebno je interesantno da nigde na planeti nije pronađeno ništa slično.
