Svi znamo za tri najpoznatija agregatna stanja: čvrsto, tečno i gasovito. Međutim, pored ova tri, postoji još najmanje 15 agregatnih stanja, a tim naučnika je nedavno otkrio još jedno, koje bi moglo potpuno da promeni način na koji koristimo i proizvodimo energiju.
Obično lako prepoznajemo razliku između čvrstog, tečnog i gasovitog stanja putem čula vida. Ali naučnici koji proučavaju ova tri stanja, ali i bizarnije primere, kao što su plazma, koloid, i Boze-Ajnštajnov kondenzat, dublje su analizirali njihove karakteristike, poput gustine, hemijskog sastava i provodljivosti.
Kada je međunarodni tim fizičara, hemičara i stručnjaka za materijale testirao karakteristike novog materijala, napravljenog u laboratoriji, otkrio je nešto potpuno novo: supstancu koja je istovremeno pokazivala odlike izolacionog materijala, superprovodnika, metala i magneta. Rezultati njihovog istraživanja objavljeni su 17. aprila u časopisu “Science Advances”.
Oni su obogatili fuelerene, molekule od 60 atoma ugljenika, atomima rubidijuma, koje su menjali i u skladu s tim menjali i agregatno stanje supstance. Tokom tog postupka, naišli su na fazu u kojoj se materijal transformiše iz izolatora u provodnik, proces poznat kao Jan-Telerov efekat, otkriven još 1937. U skladu s tim, novi materijal je dobio ime Jan-Telerov materijal.
Ukoliko njihov rad potvrde eksperimenti u laboratorijama širom sveta, otkriće bi moglo da unese revoluciju u način na koji koristimo i proizvodimo energiju.
Jan-Telerov metal mogao bi da najavi novi tip superprovodnika, za kakvim naučnici i inženjeri već decenijama tragaju.
Superprovodnik je provodnik koji efikasno prenosi naelektrisanje. Provodnic, poput bakra i aluminijama pružaju otpor protoku elektrona, a taj otpor košta energije, smanjujući efikasnost i stvarajući dodatne troškove.
Superprovodnici ne pružaju nikakav otpor, što bi, teoretski, moglo da stvori neverovatno efikasne električne uređaje. Ima više materijala koji mogu da budu superprovodnici, ali je neophodno da se ohlade do temperature niže od -100 stepeni Celzijusa. Potpuna je misterija zašto ovi materijali postaju superprovodljivi samo na tako niskim temperaturama, ali količina energije koja je potrebna za hlađenje košta više od energije koju trenutno gubimo zbog neefikasnih provodnika, zbog čega su potpuno nepraktični za industrijsku upotrebu.
Tu bi na scenu mogli da stupe Jan-Telerovi metali. Ovo je prvi put da su naučnici u praksi videli Jan-Telerov efekat – promenu izolatora u provodnik. Analizirajući kako taj proces funkcioniše, naučnici bi mogli bolje da shvate efikat i primene ga u proizvodnji superprovodnika koje ne treba hladiti na tako nisku temperaturu.
