Da li ste se nekada zapitali zašto je brza hrana tako privlačna i zašto ne možemo da joj odolimo i pored toga što odlično znamo koliko je samo štetna?
E pa vidite, restorani brze hrane iskorištavaju neke naše osobine i vešto manipulišu našim emocijama.
Krenimo redom.
Za početak oni znaju da je u ljudskoj prirodi sklonost ka praktičnosti i efikasnosti. To u praksi znači da ćemo rado potrošiti novac na hranu za koju ne gubimo vreme i koju je lako konzumirati.
Zato je jednostavnost i praktičnost osnovni motiv prilikom oblikovanja i pakovanja brze hrane. Važno je i da hranu dobijate pravo u ruke, potpuno spremnu za konzumiranje. To je moguće čak i iz automobila.
Ovaj efekat je toliko jak da od same pomisli na restoran brze hrane postajemo nestrpljivi i gladni.
Sledeća stvar na listi koju koriste za manipulacije je takozvani “marketing mirisa”. Kako bi svoj proizvod učinili neodoljivim restorani se trude da se miomirisi iz kuhinje šire naokolo. Neki čak koriste i veštačke mirise koje prskaju.
Zato se pekare postavljaju tačno tamo gde će mirisom privući najviše kupaca.
Ako obratite pažnju na jelovnike primetićete i da se hrani daju određeni epiteti. Tako su pljeskavice sočne, krompirići hrskavi a kolači kremasti.
Psiholozi kažu da opis hrane u velikoj meri može da utiče na naša osećanja, odnosno da podsvesno verujemo ukusu hrane koju još nismo ni probali.
Ni boje nisu slučajne. Dokazano je da neke posebno pokreću osećaj gladi. Recimo tople boje, poput žute, naradžaste i crvene su najbolje u tome.
Takođe, ljudski mozak crvenu boju podsvesno povezuje sa dostupnošću, odnosno nečim što želimo odmah.
Na kraju, ne zaboravimo ni matematiku. Restorani brze hrane koriste tačan odnos soli, masnoća i šećera kako bi svoju hranu učinile neodoljivom za naš mozak.
Šokirani? Pa i trebalo bi… photo: kristjan wager
