Drevni Egipat je najpoznatiji po svojim piramidama, hijeroglifima i mumijama. Bogata kultura koja je trajala preko 3.000 godina ostavila je za sobom brojne tragove. Zahvaljujući prevodima dokumenata i natpisa, kao i slikama, dosta se zna o životu u drevnom Egiptu, piše Listverse. Egipćani su zbog svoje prakse mumificiranja naučili mnogo toga o ljudskom telu pa su razvili napredno medicinsko znanje. Evo šta su radili egiptski lekari a i danas se primenjuje.
1. Puls
Kada danas dođemo kod lekara proverava se pritisak, temperatura i puls. Puls može da pruži uvid u zdravlje krvnih sudova a za to je potrebno znanje. Verovatno kao rezultat rada na mumificiranju, stari Egipćani su dobro poznavali funkcionisanje krvnih sudova. Razumeli su njegovu povezanost kroz telo, kao i da sa sobom “nosi” puls. Doduše propustili su jednu važnu stvar jer izgleda nisu shvatili da srce pumpa krv. Mislili su da se radi o rezeorvaru krvi. Uprkos tome, poznavali su važnost sistema krvnih sudova i znali su da ga koriste kako bi pomogli da se dijagnostikuje i tretira bolest.
2. Okrenite glavu i kašljite
Muškarci već vekovima prolaze ovaj neobičan pregled. Papirus Ebers, medicinski priručnik iz drevnog Egipta, spominje dijagnozu hernije ili kile, navodeći da se radi o “bubrenju koje se pojavljuje pri kašljanju”. Postoje i slike iz drevnog Egipta koje prikazuju obe pupčane henrije kako vire iz stomaka, kao i izuzetno detaljni prikazi kile skrotuma.
3. Tamponi
Mnogi misle da su tamponi moderan izum koji ženi pruža slobodu tokom menstruacije. Istina je da se u našem zapadnom svetu tamponi koriste ek od nedavno, ali su se u starom Egiptu koristili pre više hiljada godina.
Često zvani i “Izidin čvor”, platneni tamponi su se najčešće pravili od pamučne tkanine koja bi se zarolala a oko sredine bi se zavezao konac. Naziv Izidin čvor odnosi se na boginju Izidu, koja je prema legendi koristila tampon tokom trudnoće sa Horusom kako bi ga zaštitila dok je još bio u materici od napada boga Seta.
4. Plombe
Karijes je bio dosta redak u drevnom Egiptu. Kako šećer nije bio deo njihove ishrane, nisu patili od takvih problema. Ali vremenom bi ipak istrošili zube. Brašno i žitarice mleli su se kamenjem, a koliko se god trudili, ponekad bi komadići kamena završili u hrani. To je trošilo zube, što je moglo da dovede do šupljina ili infekcije. A te su infekcije mogle dovesti i do smrti ako bi se bakterije proširile u krvotok. Na papirusu Ebersu pronađeni su recepti za plombe i masti za isušivanje infekcija ili borbu protiv bakterija.
Godine 2012. mumija je poslata na CT sken, otkrivena je zubna šupljina ispunjena platnom. Čovek je u vreme smrti još uvek patio od infekcije.
5. Protetika
Otkrivene su egipatske mumije s najstarijim protetičkim udovima. Proteze koje su zamenjivale delove tela koji nedostaju bile su bitne Egipćanima zbog više razloga. Jedan je bio egipatsko verovanje da posle smrti telo mora da bude celo i očuvano kako bi moglo da uđe u zagrobni život. Zbog toga je mumifikacija bila toliko važna.
Pronađena je žena sa velikim drvenim nožnim palcem. Područje ispod proteze je zacelilo, što pokazuje da je ona stvarno koristila taj protetički palac tokom života. Verovatno joj je koristio pri hodanju i održavanju ravnoteže. Radi se o najstarijoj poznatoj protezi otkrivenoj do sada.
6. Zdravstvo pod kontrolom vlasti
Pristup zdravstvenoj pomoći vrlo su pažljivo kontrolisale egipatske vlasti. Doktori su se obrazovali po specifičnom kurikulumu a postojale su i određene kuće života, koje su obično bile povezane sa hramom. Tamo su bile zdravstvene institucije koje su trenirale lekare, a istovremeno se u njima izvodila i lekarska praksa nad svima koji bi došli na tretman.
Uz to postojali su i medicinski priručnici, poput gore spomenutog papirusa Ebers, ili papirusa Edwina Smitha. To pokazuje da su lekari međusobno delili lekove i tretmane u svakodnevnoj praksi. Doktori u starom Egiptu mogli su da budu i muškarci i žene, a bilo je čak i specijalista kao i danas.
Postoje i opisi medicinskih kampova postavljenih pored većih građevinskih projekata i kamenoloma tako da povređeni radnici mogu odmah da dobiju nužnu pomoć. Izgleda da, ako bi se ozleda dogodila na radnom mestu, poslodavac je morao da pokrije troškove, dok bi radnici dobijali i naknadu zbog nesposobnosti za rad.
7. Recepti
Izgleda da je uzimanje lekova staro koliko i sama civilizacija. Doduše neki lekovi su bili korisni a neki nisu mogli da pomognu.
Egipćani su znali da med deluje dobro na rane, i danas se još uvek koristi za kožne bolesti. Znali su da nana ublažava problem sa stomakom. Ali neke stvari nisu znali. Koristili su u lečenju olovo i fekalije. Ostalo je sačuvano na stotine recepata na medicinskim papirusima sa detaljnim instrukcijama o njihovom doziranju i korišćenju.
Lekovi su se pravili od raznih materijala, bakra, gline, olova, luka, komorača, lana. Koristili su i kosu, kožu, krv, fekalije i još razne druge delove životinja i ljudi.
8. Hirurgija
Drevni Egipćani su sakupili puno znanja o ljudskom telu zahvaljujući praksi mumificiranja. Kako su radili na mrtvim telima, mogli su da vide probleme u organizmu i povezati ih s bolestima u životu. To im je omogućila i hirurgija. Mnoge mumije pokazuju da su hirurški zahvati stvarno zacelili, od trepanacije do uklanjanja tumora. Skalpeli su bili od bakra, slonovače ili opsidijana, vulkanskog stakla čija je oštrica oštrija i od današnjih skalpela.
Pacijenti bi dobili alkohol i sedative pre početka procedure, a kako anestezja nije postojala, mogli su se samo nadati da će se onesvestiti kako ne bi osećali bolove.
9. Opijati
Mak, koji se i danas uzgaja da bi se iz njega proizvele jake droge, dugo je poznat kao sredstvo za umanjivanje bolova. I danas su opijati vodeće sredstvo u uklanjanju bolova, posebno teških. Iako makovo mleko iz drevnog Egipta nije bilo poput morfijuma ili današnjeg OxyCotina, ipak se radilo o jako korisnom narkotiku.
Makovo mleko se često mešalo s pivom ili vinom. Osim u hirurgiji, korišćeno je i za pacijente sa nervnim problemima kako bi se uspavali ili umirili, a koristilo se i za lečenje depresije i teskobe.
