Predstavi se našim čitaocima?
Moje ime je Nebojša Dikić. Po zanimanju sam diplomirani ekonomista. Živim i radim u Beogradu. Heraldikom se bavim od 2003. godine. Trenutno sam heraldički umetnik Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma, heraldički umetnik kneževske grane porodice Karađorđević, heraldički umetnik kraljevske kuće Gruzije, saradnik internet časopisa "Glas heralda", član Odbora za Heraldičke i Genealoške Studije Centra za Istraživanje Pravoslavnoga Monarhizma, član Međunarodnoga udruženja heraldičara amatera (IAAH), član Društva srpskih grbonosaca „Miloš Obilić“, a uređivao sam i srpsku Wikipediju iz oblasti heraldike. U toku svojeg heraldičkog života uradio sam mnogo grbova o čemu možete više pogledati na mojem sajtu: www.heraldikum.com
Šta je to heraldika?
Heraldika je nauka koja se bavi proučavanjem istorije istražujući poreklo grbova. Pored toga, heraldika predstavlja i nauku koja se bavi izradom grbova.
Grb predstavlja lično, porodično, korporativno, državno i dr. obeležje, skoro kao neku vrstu ličnog brenda onoga ko je vlasnik/nosilac toga grba. Vlasnik grba se u heraldici naziva armiger ili grbonosac. Prva reč potiče od engleske reči arms koja se kod nas prevodi kao grb. Grb predstavlja ratnički štit na kojem su oslikani neki motivi, npr. orao, lav, krst i sl. i povezana je sa vojskom te otuda i engleski naziv arms – oružje. Oblik štita varira u zavisnosti od porekla armigera ili od sklonosti heraldičkog umetnika. Pored štita kao nezaobilaznog i obaveznog elementa grba, mogu se naći još i kaciga, plašt i sl.
Kako se postaje heraldičar i koja znanja su potrebna za bavljenje ovim poslom?
U Srbiji ne postoji zvanična institucija/organizacija koja proglašava nekoga heraldičarem. Da bi neko postao heraldičar, u Srbiji, potrebno je da se interesuje za ovu nauku, da čita literaturu o heraldici (ima je na internetu, u knjižarama, bibliotekama) i da se poveže sa ljudima koji se u našoj zemlji bave heraldikom. Postoje razni forumi i sajtovi na kojima se može informisati o heraldici i stupiti u kontakt sa heraldičarima.
Popularizacija heraldike u Srbiji teče sporo, ali napreduje. Postoji nekoliko društava od kojih su neka ozbiljna heraldička udruženja, kao Beli orao i Centar za Istraživanje Pravoslavnoga Monarhizma, do onih koja okupljaju entuzijaste poput Društva srpskih grbonosaca „Miloš Obilić“.
Da li postoji fakultet za to?
Ne postoji škola za heraldiku, barem ne u Srbiji. Postoje određene institucije u Velikoj Britaniji, koja je heraldički najrazvijenija zemlja, koje mogu pružiti obrazovanje i zaposlenje u ovoj oblasti. Međutim, u Srbiji to nije slučaj. Heraldičar se postaje samoobrazovanjem.
Zanat ili umetnost?
Oba. Umetnost je jer se bavi izradom grbova, tačnije crtanjem. Danas je sve manje umetnika koji to rade ručno, uglavnom se koriste softveri poput CorelDraw i/ili Illustratora. Potreban je talenat za umetnost da bi se neki grb nacrtao. Zanat je jer predstavlja veštinu i jer se naplaćuje.
Objasni nam najčešću simboliku grbova?
Svaki grb simbolizuje nešto i svaki grb je priča za sebe. Simboli grbova mogu se podeliti na žive i nežive. Živi simboli su životinje, zveri, ptice i sl. Neživi su predmeti i stvari, boje, geometrijske figure i sl. Ovi elementi, tj. simboli, nalaze se na grbu, nacrtani su na štitu.
Simbolizam nekih od najčešćih elemenata u grbovima je:
lav – neustrašivost, dostojanstvo, kraljevska veličanstvenost
orao – označava čoveka od akcije, preokupiranog uzvišenim ciljevima i važnim poslovima, duhovitog, nadarenog, bistrog rasuđivanja i razboritog
zmaj – nemilosrdni branilac blaga
Najbolji primer na kojem mogu da pokažem simboliku je moj lični grb. On spada u kategoriju rečitih ili aludirajućih grbova, jer ukazuje/aludira na moje ime. Kula Nebojša je očita aluzija na moje ime. Inače, kula je nacrtana kao što je u stvarnosti što znači da prilikom crtanja treba uzeti u obzir da crtež što više liči na originalnu kulu koja se nalazi ispod Kalemegdana u Beogradu. Kit je najdominatniji simbol, to je čuveni Mobi Dik iz istoimenog romana Hermana Melvila i simbolizuje moj nadimak: Mobi.
Ljiljan (fleyr-de-lis) ukazuje na moja monarhistička opredeljenja i uverenja, jer je ljiljan u heraldici oznaka monarhizma. Valovite linije predstavljaju dve reke koje se ulivaju u mojem rodnom mestu Beogradu, Sava i Dunav. Moto (deviza) grba predstavlja moj lični pogled na svet, moju životnu filozofiju: STRPLJENJE (Patientia, na latinskom). Životna iskustva su mi pokazala da se strpljenje zaista isplati.
Da li grbovi kriju tajne?
Uglavnom ne. Grbovi obiluju simbolizmom koji proizilazi iz elemenata koji se nalaze u njima. Međutim, moguće je naći grbove koji kriju neke tajne. Najčešće se radi o elementima koji su prikazani na grbu a niko se više ne seća njihovog porekla ili simbolike; tajna se može odnositi i na moto grba (to je natpis koji se nalazi najčešće ispod štita i predstavlja neki citat na latinskom ili crkvenoslovenskom, nečiju životnu filozofiju, omiljenu uzrečicu, ratni poklič itd.).
Koliki je danas značaj grbova?
Značaj grbova danas razlikuje se od značaja koji su imali tokom istorije. Heraldika i grbovi su počeli da se razvijaju od XI veka. Danas više nema vitezova, barem ne onih koji se bore mačevima i kopljima, plemstva je manje nego ranije, tako da je izvorni značaj grbova stavljen u drugi plan.
Međutim, to nikako ne umanjuje značaj grbova u današnje vreme, samo ga malo menja. Savremeno doba je prepuno simbola, logoa, robnih marki (brendova). Čovek 21. veka prosto vapi za isticanjem svojeg identiteta i raspoznavanjem u svetu koji je i pored Facebooka, Twittera, MSN otuđeniji nego ikada. Upravo u tome je i značaj heraldike danas: lično obeležje, znak, simbol, brend. Svoj grb možete uramiti i okačiti na zid kao lepu sliku, odštampati na majici, postaviti kao avatar u MSN, Skype, nekom forumu i sl., staviti na vizit kartu i još mnogo drugih primena.
I u srednjem veku, kada je heraldika nastala, značaj se ogledao u ličnoj identifikaciji vlasnika grba. To je slučaj i danas. Izmenilo se samo vreme i namena grbova. Nekada je grb služio da se vitezovi razlikuju na bojnom polju, danas ga stavljamo na vizit karte.
Koja je razlika između porodičnih i državnih grbova?
Postoje razne vrste grbova u odnosu na armigera/nosioca grba: lični (porodični), korporativni, crkveni, gradski, opštinski, seoski, državni. Razlika između navedenih vrsta grbova je u tome šta je dozvoljeno da grb sadrži. Tako, na primer, grb običnog građanina (nekoga ko nije plemić) ne sme da ima krunu ili neku državnu oznaku (kod nas običan čovek ne sme da ima četiri ocila u svojem grbu). Gradski grb sme da ima krunu, ali drugačiju od kraljevske. Kralj sme da ima grb pored čijeg će štita stajati ljudske ili životinjske figure, tzv. čuvari i držači štita itd. Dakle, razlika je u pravilima crtanja grbova.
Za koga se danas prave grbovi?
Klijentela, tj. armigeri koji poručuju grbove se po svojem društevnom statusu nisu mnogo izmenili u odnosu na srednji vek. I danas grb može imati kralj, sveštenik, plemić, običan čovek, firma, državna ustanova, škola, fakultet, grad, opština, selo…
Da li svako može da ima grb?
Svako može da ima grb. Razlika je samo u dozvoljenim elementima koji se prikazuju na grbu. Znači, nema ograničenja u odnosu na pripadnost društvenom sloju.
Izrada grba je izuzetno odgovoran i složen posao te se zato mora prepustiti poznavaocima i profesionalcima. To je ozbiljan posao jer će armiger isticati grb tokom svojeg života, a naslediće ga njegova deca.
Postoji mnoštvo pojedinaca i organizacija koje se usuđuju da garantuju kvalitetnu i originalnu izradu grbova. Takvi poduhvati se najčešće svode na kopiranje tuđih grbova, ljudi koji imaju slično prezime, ili korišćenje gotovih šablona (clip-art).
Moj pristup je potpuno drugačiji od navedenog, prilikom izrade grba polazim od porodične istorije, anegdota, verske pripadnosti, nekog posebno važnog događaja u životu koji se želi zauvek zabeležiti na grbu. U zavisnosti od odabranog aranžmana određuje se i cena.
Šta je sa srpskim grbovima i starom aristokratijom?
Srpska heraldika nikada nije bila razvijena na nivou engleske, škotske, francuske ili nemačke. U vreme najvećeg uspona srpske države (doba srednjeg veka i Nemanjićke dinastije), Srbi nisu poznavali heraldiku kao što su je poznavali njihovi evropski savremenici. Srbija se razvijala po uzoru na Vizantiju, koja nije preterano marila za grbovima.
Srpska heraldika se najviše razvijala na području Bosne, Hercegovine, crnogorskom primorju, Vojvodini, Hrvatskoj, Dalmaciji i svim onim oblastima u kojima su tokom istorije živeli Srbi ili vladali srpski vladari a koje su bile pod uticajem zapadne i srednje Evrope u kojima je heraldika cvetala.
Srpska aristokratija u smislu kakva je npr. engleska ne postoji. Ono što je preživelo tursku okupaciju izumrlo je ili se asimilovalo sa Turcima, Mađarima, Nemcima. Posle srpskih ustanaka i oslobođenja od Turaka, nijedan od vladara (Obrenovići i Karađorđevići) nije proglašavao ljude plemstvom, kao što to rade u Engleskoj. Postoje, ali veoma retko, porodice koje dokazuju poreklo od srednjeg veka. Međutim, srpska aristokratija uglavnom predstavlja niže i, ređe, srednje plemstvo koje je nastalo u Austrougarskoj.
Tvoje najzanimljivije iskustvo u poslu?
Ne mogu da izdvojim nijedno. Svako je izazov za sebe. Mogu da navedem da sam prilikom izrade pojedinih grbova bio ponosan što baš ja radim taj grb, ali svi grbovi koje sam nacrtao su mi dragi.
Tvoj komentar o novom grbu Srbije?
U vezi izrade novog dizajna grba Srbije u javnosti podigla se velika prašina. Ono što je bitno da se naglasi je da se ne radi o izradi novog grba Srbije već o redizajnu. Možete to zamisliti kao redizajn logoa neke poznate kompanije ili sportskog kluba. Svako tokom vremena poželi da “osveži” svoj logo kako bi privukao nove kupce ili jednostavno ulepšao svoje obeležje.
Tako je i sa grbom. U heraldici ne postoji zabrana prikazivanja više verzija istog grba. U heraldici je najvažniji opis grba ili kako se to naziva blazon. To je rečima opisani grb, kako izgleda, šta se na njemu nalazi itd. Kako će grb izgledati kada se nacrta to zavisi od umetnika, tj. njegovog talenta, veštine i trenda koji vlada u vremenu kada se grb crta. Zato, npr. velike države poput Velike Britanije, Nemačke itd. s vremena na vreme redizajniraju svoje grbove kako bi bili u skladu sa modernim trendovima i vremenom u kojem živimo. To je identično redizajnu nekog softvera, npr. Windows XP, pa Vista i na kraju Windows 7.
Grb heraldički ostaje isti, jedino se menja njegov umetnički izgled. Nije tačna tvrdnja da nas izrada novog dizajna košta, jer heraldičari koji su to radili nisu naplatili od države ni dinara. Radili su za slavu. Nije tačno da je neophodna zamena svih zastava u Srbiji, pečata, memoranduma i svih onih dokumenata na kojima se ističe državni grb, jer kao što sam naveo, heraldika dozvoljava da postoji više verzija jednog te istog grba sve dok je opis/blazon ispoštovan. Zastave će se menjati kada se pocepaju ili pohabaju. Pečati mogu da se promene odmah jer je trošak zanemarljiv. Memorandumi i dokumenti kada se postojeće zalihe potroše. Setite se samo kada i kako smo menjali pasoše i lične karte. Još uvek ima onih koji imaju vozačke dozvole sa starim oznakama iz doba socijalističke Srbije.
