Ljudske ćelije čine samo 43 posto ukupnog broja ćelija čoveka. A šta je sa preostalih 57 posto verovatno se pitate? E pa to nismo mi.
Već su bakterije i drugi mikrobi.
“Oni su neophodan deo našeg zdravlja”, kaže profesorka Ruth Ley sa Instituta Max Planck.
Bez obzira na to koliko se dobro perete, svaki kutak, svaka bora na vašem telu je puna mikroba.
To uključuje bakterije, viruse, gljivice i arheje (organizme koji su se nekada pogrešno svrstavali u bakterije).
Najveća koncentracija našega mikroskopskog života je u crevima. I mnoge od njih su toliko važne da ne bismo mogli da funkcionišemo bez njih. Recimo da varimo hranu i štitimo se od štetnih bakterija. Zapravo, su mikrobi deo našeg tela.
“Mi smo više mikrobi nego ljudi”, rekao je profesor Rob Knight sa Unvierziteta u San Diegu.
A to potvrđuje i nauka, pa u nama ima više mikroba nego ćelija organizma.
Međutim, genetski smo potpuno inferiorni.
Ljudski genom sastavljen je od 20.000 gena, ali ako se tome dodaju geni našeg mikrobiomskog sveta, ta brojka raste na između dva i dvadeset miliona gena.
“Ono što nas čini ljudima, po mom mišljenju, kombinacija je našeg DNK-a plus DNK-a naših mikroba”, rekao je mikrobiolog Sarkis Mazmanian.
Dakle mi nismo baš sasvim ljudi.
Naučnici sada pokušavaju da shvate kako mikrobi utiču na naš organizam pa i bolesti.
