Mars je danas mrtvo i hladno mesto. Jedan deo naučnika smatra da je to zbog gubitka magnetnog polja te planete pre više od četiri milijarde godina. Ali kada bi se nekako vratila magnetosfera ljudi bi mogli da žive a Marsu, a sačuvala bi se i voda na površini.
E sad, Mars ima magnetosferu, ali je u odnosu na Zemljinu mnogo jednostavnija i manje moćna u zaštiti.
Zemljina magnetosfera je vrlo snažna, dovoljna da zaštiti treći kamenčić od Sunca od snažnih solarnih vetrova. Marsovu ionako tanku atmosferu već milijardama godina uništavaju ti isti solarni vetrovi, samo pogoršavajući ionako loše uslove za život na toj planeti.
Ova vrsta štita nije nenadoknadiva, smatraju u NASA-inom istraživačkom timu. Već sada postoji niz istraživanja koja se bave strukturama za stvaranje minijaturnih magnetosfera.
Stvaranje zamišljenog štita vrlo brzo bi delovalo na radijaciju ali nije potpuno jasno koliko dugo bi trebalo da se atmosfera oporavi tj. postane dovoljno gusta i velika kako bi se temperatura na površini Marsa podigla.
Prema ideji naučnog tima, štit bi trebalo da se smesti na Lagrangeovoj tački L1, što znači između Sunca i planete. Solarne oluje više ne bi erodirale atmosferu Marsa, a astronauti ne bi morali da budu okruženi štitovima protiv radijacije. Prema simulacijama na nedavno održanom skupu Planetary Science Vision 2050., vidi se da bi atmosfera postala dovoljno gusta da bi se otopio i ugljen dioksid na Marsovom severnom polu, koji bi onda dodatno osigurao tako potreban efekat staklene bašte. Procesi bi dalje doveli do topljenja leda, a možda i povratak davno izgubljenih Marsovih okeana.
Stvaranje ovakvog štita tj. najbrže promene koje bi on učinio videli bismo već za nekoliko desetina godina. Problem je što ljudi još uvek nemaju iskustva u izgradnji velikih objekata u svemiru poput ovog štita.
Međutim, već samo ovakvo razmišljanje o ideji oporavka atmosfere na Marsu daje nadu za prve ljudske kolonije. Nasa planira da nastavi istraživanje o spašavanju atmosfere Marsa.
