Naša planeta se brzo menja ali nije kasno da je sačuvamo, zaključuju naučnici koji se bave izučavanjem promena na Zemlji.
Svi smo svesni ekstremnih toplotnih talasa, poplava, oluja, suša. I evidentno je da oni postaju sve češći i sve jači.
Porast temperature moglo bi znatno da promeni klimu na lokalnom nivou, što se već i dešava širom sveta. Prema naučnim studijama do kraja veka će do 40 procenata globalne kopnene površine biti u drugačijoj klimatskoj zoni nego danas.
Ako se ne preduzmu mere za smanjenje emisije gasova stope globalnog zagrevanja će nastaviti da se ubrzavaju. Brojne ranjive vrste u biljnom i životnjskom svetu zbog toga neće imati vremena da se prilagode promenama klime.
Tropska klima će se proširiti na 25 procenata Zemljine kopnene mase. Više Zemljine kopnene površine postaće sušne. Promene će poremetiti sisteme proizvodnje hrane a bolesti koje prenose komarci će stići na nova područja.
Prema predviđanjima naučnika najveće promene se očekuju u hladnim klimatskim zonama Evrope i Severne Amerike. Zaključuje se da bi do 89 odsto Evrope i 66 odsto Severne Amerike moglo da se pomeri u drugu klimatsku zonu do 2100. godine.
Najdramatičnije promene desiće se u polarnoj zoni.
A do 2100. godine oko 5,7 odsto ukupne površine Zemlje pomeriće se ka toplijim i suvljim klimatskim tipovima u poređenju sa 1950. godinom.
Ipak, zaključak naučnika je, da koliko god da se naša planeta brzo menja, nije kasno da je sačuvamo.
