U suludom svetu marketinga vrlo je tanka linija između planetarnog uspeha i totalne korporativne katastrofe. Otkrijte 7 najgorih marketinških promašaja u istoriji.
7. Sladoled za sve, ALI BUKVALNO!
photo: zuma press, bryan smith, via
Ne tako davne 2005. godine američka kompanija Snapple je odlučila da tržištu ponudi i svoje sladolede. A kako najbolje da svi čuju za vas? Pa naravno uz pomoć rekorda za Ginisovu knjigu rekorda. I tako su oni odlučili da naprave najveći sladoled na svetu. Imao je 17.5 tona i dovezli su ga u centar New Yorka jednog lepog letnjeg dana iz svoje fabrike u Edisonu.
A to je bilo presudno za katastrofu.
Kada je dizalica počela da ga istovaruje ulice su brzo bile potopljene rastopljenim sladoledom. Pa, obično se to dogodi kada je napolju vruće, to zna i svako dete. Ali ne i marketing eksperti genijalci iz ove kompanije. Ulice u centru su bile zatvorene neko vreme a ceo nered su raščistili vatrogasci! Ali fakat je svako čuo za nove sladolede to im se mora priznati. A ovo nije ni približno najgora katastrofa koju možete da zamislite!
Kada Pepsi kampanja pokrene revoluciju
Početkom devedesetih Pepsi je malo kaskao za Coca Colom na nekim tržištima. A da bi povećali prodaju u jugoistočnoj Aziji direktori iz kancelarije na Filipinima su smislili genijalan plan – da naprave nagradnu igru! I ljudi su se oduševili i krenuli da kupuju! Prodaja je skočila za 40 posto, nagrade su povećane, a sve srećne porodice sa Filipina su pile Pepsi i skupljale zatvarače nadajući se da će pronaći nagradne brojeve.
U čemu je problem sigurno se pitate?
Pa vidite, kada u jednoj nagradnoj igri učestvuje oko polovina populacije od 63 miliona to može da bude problemčić ako im se učini da nešto nije ok. A ovde itekako nije bilo ok. Pepsi je na nekih 800.000 zatvarača odštampao broj 349 i nekako se dogodilo da je firma koja je trebalo da izvuče premiju odabrala BAŠ taj broj kao nagradni. Ne pitate nas kako su uspeli da to urade.
A kada je milion Filipinaca došlo da pokupi svoj keš razmišljajući o novim kolima, odmoru i uživanju do kraja života direktori iz kompanije su pokušali sve da zataškaju i rekli da taj broj nije imao adekvatan sigurnostni kod i da se poništava. I onda su ljudi rekli – aha ok hvala na objašnjenju i nastavili sa svojim malim životima. Zapravo ne. Nego su napravili skoro pa revoluciju u zemlji. Palili su Pepsi kamione, napali fabriku ovog pića i naravno podneli tužbu. Ova greškica je koštala Pepsi nekih 10 miliona dolara. Sve možda i ne bi bilo baš toliko strašno da se samo malo pre Filipina slična stvar nije desila i u Čileu.
>>> 13 nemogućih (ali istinitih) činjenica o korporacijama
>>> Šokantno: Svetom vladaju korporacije
>>> Super bogati pokrali celo čovečanstvo
Ljubavno pismo iz Fiata
Fiat je 1992. godine osmislio novi, kreativni pristup u direktnoj pošti. Kada kažemo direktna pošta mislimo spemovanje, da se razumemo. Kako bi reklamirali novi Cinquecento, marketing eksperti ove kompanije su napravili ljubavna pisamca. Nekih 50.000 komada i poslali ih uspešnim mladim ženama u Španiji. E sad, ako ste pomislili da su u pismu bile prigodne poruke o zaljubljenosti u slatki auto pogrešili ste. Poruke su bile onako, baš ljubavne. Recimo o vašem novom susretu sa ljubavnikom ili komplimentima za vašu zajedničku "avanturicu". A marketing odeljenje se baš potrudilo pa su sve poruke bile i personalizovane, sa imenom devojaka koje su ga dobile. A uz to su zaboravili da spomenu da je u pitanju reklama, pošto se nigde nije nalazio potpis ili bilo koji znak koji bi mogao da ukaže na to da se radi o samo gerila marketing kampanji.
Možete da pretpostavite šta se dogodilo! Na hiljade devojaka je zvalo policiju zbog uznemiravanja manijaka. A one su još i dobro prošle, pošto su neke morale da objašnjavaju svojim muškarcima da nemaju pojma o čemu se tu zapravo radi i da stvarno nemaju ljubavnika na poslu. Kapirate da reklama nije baš dobro prošla!
Argetine lažne mame
photo: shutterstock
Ni naši stručnjaci nisu imuni na "genijalne ideje". Poznata slovenačka robna marka pašteta Argeta je nedavno pokrenula kampanju u kojoj mame pričaju svoje porodične priče o tome kako cela porodica obožava ove paštete. Sigurno im nije palo na pamet da će neko primetiti da su mame zapravo profesionalni modeli sa stranih sajtova. E sad, nije problem što su oni kupili slike, ali jeste što su ih predstavljali kao lažne mame sa Balkana.
Tako je recimo Selma iz Sarajeva rekla: "Kada je moj muž kod kuće, više puta pogleda u frižider i namaže sebi šta na hleb. Zatim se ‚argete‘ prihvatim i sama, a na kraju je sebi namažu i deca", a Martina iz Skoplja "‘Argeta’ mi se jako sviđa jer se lepo maže i ugodnog je mirisa. Moj omiljeni ukus je pikant, a deca obožavaju ukus junior pica".
A ni Selma ni Martina, kao ni druge lažne mame nisu stvarno postojale nigde drugde osim u mašti marketing odeljenja!
Onda je Argeta obrisala slike sa Interneta, što je izazvalo pravu histeriju na društvenim mrežama da bi se na kraju ipak izvinili: "U početnoj fazi kampanje koristili smo stvarne izjave mama okupljenih u predkampanji, međutim, odlučili smo da koristimo simbolične slike i imena koja prate te stvarne izjave, što je možda dovelo do zabune, za što se izvinjavamo".
Starbucks se sprda sa nacionalnom tragedijom
Vidite ovu reklamu gore! Ništa posebno sigurno se mislite! Ali itekako je posebno kada čujete činjenice! Problem je vreme, koje se ne može opisati kao prigodno! Dakle, Starbuck je reklamu pustio tačno u vreme terorističkog napada u New Yorku kada su se ludaci iz Al Kaide zakucali avionima u dve kule Svetskog trgovinskog centra. A vrlo prigodno na reklami imate dve kule i komarca samoubicu koji podseća na avion. Čak je i poruka "prigodna" i kaže da će se sve srušiti.
A marketing direktori ove kompanije su naučili da nije ok sprdati se sa nacionalnom tragedijom! Čak ni ako je sasvim slučajno!
Teže nego bežanje od paparaca
photo
Evo još jedne kampanje u veoma loše vreme! Firma Weight Watchers je angažovala princezu Saru, vojvotkinju od Jorka za novu reklamu koja poručuje da je gubljenje kilograma teže nego bežanje od paparaca. Ne bi bilo problema da samo dan pred objavljivanje reklame u skoro svim novinama Princeza Dajana nije poginula bežeći od paparaca u Parizu. Zamislite samo koji je bes izazvala ta reklamica u novinama kod tužnih Britanaca.
Naravno, pokušali su da sve zaustave, ali neke novine su već bile odštampane a pisma poslata. Baš loša sreća…
Ne baš prigodno ime
Početak devedesetih je bilo sjajno doba za proizvođače računara. I svako je imao nešto novo da kaže. Baš kao i Panasonic koji je za maskotu odabrao Peru Detlića. Možda vam je to malo smešno, ali u Japanu je baš bio popularan tih godina. A kao prigodan slogan su odabrali – "Touch Woody — the Internet Pecker." E sad, to je teško prevodivo, ali ima jasnu seksualnu konotaciju. Nešto kao – "Dodirni labuda, internet jebača", pa možda malo gore. Da jedan od američkih menadžera na vreme nije sve zaustavio bila bi baš katastrofa. Recimo kao da neko otvori ovakav supermarket na sred Terazija:
