Ove nedelje je sve u znaku Nobelove nagrade. Tako je danas kanadska književnica Alis Manro dobila nagradu za književnost, dok smo juče saznali da su Peter Higgs i François Englert dobili nagradu iz fizike za otkriće Higsovog bozona. I to su svakako važna dostignuća.
Bez namere da omalovažavamo značaj ovog priznanja, ipak moramo da primetimo da najprestižniju svetsku nagradu prate i određene kontroverze.
Ali počnimo redom. Nagradu je naravno ustanovio Alfred Nobel. On je u testamentu iz 1895. godine saopštio svoj plan da se najveći deo bogatstva stečenog njegovim otkrićem dinamita iskoristi za pokretanje godišnjih nagrada. "Onima koji su najviše doprineli dobrobiti čovečanstva", napisao je Nobel.
I tako su nagrade iz fizike, hemije, medicine, književnosti i za mir dodeljene 1901. godine, dok je nagrada za ekonomiju prvi put uručena 1969. godine.
Urbana legenda je da ne postoji nagrada iz matematike i to zato što je Nobelova partnerka bila u vezi sa jednim matematičarom. Ipak, to nije istina.
Nobelova nagrada je u poslednjih sto i kusur često politizovana, optuživana u jednom delu sveta a slavljena u drugom. Ali zanemarimo politiku, već hajde da se pozabavimo činjenicama.
Tako su recimo 2008. nagradu za fiziku dobili Makoto Kobayashi i Toshihide Maskawa za svoj rad o kvarkovima. Mnogi naučnici smatraju da je nagradu zaslužio i Nicola Cabibbo čija otkrića su zapravo dovela do radova nagrađenih autora i bez kojih bi bila nemoguća.
Slično se desilo i 1965. godine kada su nagradu podelili Sin-Itiro Tomonaga, Julian Schwinger i Richard Feynman, a izostavljen je Freeman Dyson koji je matematički dokazao njihovu teoriju na temu kvantne elektrodinamike.
Teško je ne primetiti da su previše žene često bile uskraćene za ovo priznanje. I teško da je to samo slučajnost. Tako je Chien-Shiung Wu sa Univerziteta Columbia pružila podjednak doprinos otkriću kao i njene kolege Chen Ning Yang i Tsung-Dao Lee, ali su samo druga dvojica nagrađeni.
Rosalind Franklin je takođe "zaboravljena" pa su njene kolege dobile nagradu 1962. godine. Rosalin nije čak ni nominovana a umrla je od raka sa 37 godina kao posledicu zračenja za vreme eksperimenata.
Možda se žiri najviše ogrešio o Jocelyn Bell Burnell koja je praktično otkrila pulsare. Svoja otkrića je podelila sa mentorom, pa je nagradu dobio upravo Antony Hewish. Ni malo pošteno složićete se.
Verovatno najkontroverznija je nagrada za mir koju su dobili Henry Kissinger i Le Duc Tho 1973. godine. Tada su dvojica predstavnika Nobelovog komiteta iz Norveške podneli ostavke i to zato što je sukob u Vijetnamu i dalje besneo za vreme dodele nagrade.
Svakako je zanimljiv i podatak da je američki predsednik Barack Obama dobio nagradu samo nekoliko meseci pošto je izabran za tu funkciju, tačnije 2009. godine. Mnogi smatraju da je priznanje dobio "unapred", a nije mali broj ni onih koji smatraju nezasluženo, pošto od najavljenih političkih promena iz njegove kampanje nije bilo skoro pa ništa.
Za nas sa ovih prostora, sigurno je najkontroverznija nagrada za mir koju je finski političar Marti Ahtisari dobio 2008. godine zbog humanitarnog rada na Kosovu, ali i u Irskoj, Aziji i Africi. Tada su mnogi ocenili da je plan Marti Ahtisarija bio prava uvreda za Srbiju i Srbe sa Kosova. Ali posmatrano iz današnje perspektive, to se i ne čini baš tako, pa se u pregovorima sa kosovskim vlastima u većini slučajeva predstavnici Srbije bore upravo za rešenja koja je predložio Ahtisari i smatra se da su ona više nego poštena u skladu sa okolnostima.
I na kraju podsetimo se našeg jedinog Nobelovca Ive Andrića. Zanimljivo je da je u najužem krugu iste godine za nagradu iz književnosti bio i J.R.R. Tolkin, ali je Andrić ipak pobedio u "foto finišu" Hobite i Gospodare prstenova.
