Poslednji podaci koje je objavila IUCN Crvena lista ugroženih vrsta pokazuju zabrinjavajuće opadanje brojnosti četinara, najstarijih i najvećih organizama na svetu, slatkovodnih račića, puževa i morskog praseta Neophocaena phocaenoides. Dalji srodnik šarana, Cyprinodon arcuatus, veliki zeleni kratkonogi gušter Chioninia coctei i jedna od vrsta slatkovodnog račića su proglašene iščezlim.
Novim podacima se dodaje s 4,807 vrsta na IUCN Crvenu listu čime ukupan broj procenjenih vrsta iznosi 70,294, od kojih je 20,934 na ivici izumiranja što je više od jedne četvrtine svih vrsta koje su na Crvenoj listi. Ovogodišnje istraživanje je obuhvatilo i prvu globalnu procenu ugroženosti četinara. Rezultati pokazuju da je danas 34% kedrova, čempresa, jela i drugih četinara sa šišarkama na svetu na ivici izumiranja – 4% više od poslednje procene koja je urađena 1998. godine.
„Poslednje izdanje Crvene liste pokazuje neke zabrinjavajuće trendove. Sve je više vrsta kojima preti izumiranje zbog negativnog uticaja čoveka. Ovaj trend će se nastaviti ukoliko se ne primene ciljane mere zaštite. Zaštita vrsta se pokazala delotvornom, ali očuvanje najugroženijih vrsta zahteva više angažovanja i finansijskih sredstava,“ kaže Boris Erg, Direktor IUCN Programske kancelarije za jugoistočnu Evropu, smeštene u Beogradu.
Četinari su najstarija i najveća grupa organizama na planeti. Čekinjasti bor (Pinus longaeva) može na primer da živi i do 5,000 godina dok Crvena sekvoja (Sequoia sempervirens) raste i do visine od 110 metara. Izuzimajući vlažna staništa, četinarske šume zadržavaju više ugljenika od bilo kog bioma – tri puta više od količine koju prikupljaju šume umerenog pojasa i tropske šume. Njihova ekonomska vrednost je izuzetno velika: meko drvo se koristi za proizvodnju drveta i papira, dok se za dobijanje agensa protiv raka Taksol koristi kora nekoliko vrsta tisa.
Tri vrste su proglašene iščezlim. Poslednji put viđen 1912. godine, Veliki zeleni kratkonogi gušter (Chioninia coctei) – koji je nastanjivao jedno ostrvo i dva ostrvca – iščezao je usled širenja introdukovanih pacova i mačaka. Daljnji srodnik šarana, vrsta ribe Cyprinodon arcuatus – koja je naseljavala basen reke Santa Kruz u Arizoni – je iščezla usled nestanka vode u prirodnom staništu, a slatkovodni račić Macrobrachium leptodactylus je bio žrtva degradacije staništa i urbanizacije.
