Predstavi se našim čitaocima?
Moje ime je Branislav Aćimović i ja sam BASE jumper i WingSuit BASE pilot.
Da li možeš da objasniš šta znači BASE jumper i WingSuit (WS) BASE pilot?
BASE je akronim sastavljen od početnih slova imenica na engleskom jeziku B- buildings (zgrade), A- antennas (antene), S- spans (mostovi), E- earth (litice). To su četiri osnovna tipa objekata sa kojih BASE jumperi skaču uz pomoć padobrana. Ukoliko skakač za svoj let koristi i Wing Suit, što bi u prevodu značilo odelo sa krilima ili kako se to na ovim prostorima stručno zove – odelo za promenu aerodinamike tela, onda ga to čini i WingSuit BASE pilotom.
Kako si ti počeo da se baviš skokovima?
Negde 2005. godine na jednom mitingu gde smo skakali iz vazduhoplova upoznao sam jednog od hrvatskih BASE skakača. Uskoro smo napravili dogovor i ja sam se spakovao i otputovao oko 600 km od kuće kako bih napravio svoje prve skokove. To je bilo u aprilu 2006. godine tačno 9 godina nakon što sam napravio svoj prvi skok padobranom iz vazduhoplova.
Šta je potrebno od opreme?
Najbitnija stvar je naravno padobran. I odelo sa krilima ukoliko ga skakač koristi. Zatim je potrebno i nešto zaštitne opreme, kaciga na prvom mestu. I kamera naravno! Jer kako to BASE skakači umeju da kažu "Ako nema snimka nije se ni desilo", hahaha. A sa druge strane ako snimaš svaki svoj skok niko te neće uzeti za ozbiljno 🙂
Da li je i gde u Srbiji moguće da se isprobaju ovi sportovi i trenira?
Od nekih penjača dobio sam informacije o liticama koje su zanimljive za mene i trenutno sa njima radim na tome. Ono što mogu sada da kažem je da postoji potencijal. Sa druge strane, urbano skakanje (dakle sa zgrada) je skoro nemoguće jer je potrebno previše odobrenja koje iziskuje masivno gubljenje vremena. Za mene, mnogo je lakše otputovati negde gde nećeš morati da se smaraš time.
Kako izgledaju treninzi, obuka i priprema?
Da bi uopšte mogao da se baviš BASE skakanjem potrebno je da prvo napraviš nekih 200 do 300 skokova padobranom iz vazduhoplova. U BASE skakanju znanje se prenosi putem mentorstva. Praktično obuka se nikada ne završava, uvek možeš nešto novo da naučiš. Najveća je glupost napraviti neki kurs sa desetak skokova koje sam video da pojedini nude preko interneta. Na takvom kursu naučis taman dovoljno da odeš negde i nastradaš. Dakle, prvo je potrebno pronaći dobrog mentora koji dobro poznaje tebe i tvoje mogućnosti i koji će da te provede bezbedno kroz tvoje skokove sve dok ne stekneš dovoljno iskustva da možeš samostalno da skačeš. Za to vreme bi preko svog mentora trebalo da ostvariš kontakte sa drugim skakačima. Ostvariti kontakte i biti dobro primljen od strane BASE komune je možda najbitnije jer ćeš u tom slučaju imati pristup većini najpoznatijih lokacija za skakanje. Kasnije ćeš i da postaneš zaista blizak prijatelj sa onima sa kojima budeš najčečće skakao.
Jednom kada stekneš dovoljno iskustva u BASE skakanju i postaneš iskusan WingSuit pilot u padobranstvu možeš da pomisliš da poletiš odelom sa krilima sa litica.
Kada odlučiš sa kogi objekta želiš da skačeš kontaktiraš lokalne skakače da prikupiš što više informacija o objektu, zatim vidiš sa ostalim prijateljima da li još neko od njih želi da skače to isto. Onda se dogovoriš gde i kada da se nađete i to bi bilo to. Danas je zahvaljujući socijalnim mrežama jako lako imati uvid gde se ko nalazi što još više olakšava stvari. Jednom kada stigneš na objekat proveriš kakvi su uslovi za skakanje i ako su dobri zabava može da počne.
Da li su potrebne neke predispozicije?
Pre svega da mirno reaguješ u kritičnim situacijama. Ako si tip koji ne uhvati stvar koja pada već je pokupi sa poda onda BASE skakanje svakako nije za tebe. Zatim neophodna je neka normalna fizička spremnost. Biti dobro fizički pripremljen je korisno jer najčešće da bi skočio moraš prvo da se popneš "gore". Usponi po nekada traju po nekoliko sati i znaju da budu jako naporni.
> Saznajte još o ekstremnim sportovima
Da li su ovi sportovi opasni?
Možda je adekvatnije pitanje da li je BASE skakanje bezbedno. Ukoliko si svestan svojih sposobnosti i držiš se unutar toga, ukoliko vodiš računa o svojoj opremi i ne pretpostavljaš skok uslovima onda BASE skakanje može da bude bezbedno. Skokovi kakve danas skačem su daleko opasniji nego ranije ali sam ja bezbedniji u tome pošto je i moje iskustvo dosta veće nego na početku.
Zvanično BASE skakanje je najopasniji sport na svetu. To je sport u kojem od prvog puta sve moraš da uradiš baš kako treba. I čak i tada postoji mogućnost da nastradaš. Zato mi umemo da kažemo da je BASE skakanje nešto što ne možeš da probaš. Ili se baviš time ili ne. U odelu sa krilima ubrzavaš od 0 do 160 km/h za oko 3.5 sekunde. Baš koliko je potrebno i jednom najmodernijem bolidu Formule 1. Najveća vektorska brzina koju sam zabeležio na jednom od takmičenja je iznosila oko 270 km/h. Ako tome još dodaš da se nalaziš prilično blizu objekta i da moraš da reaguješ adekvatno i u deliću sekunde onda postaje jasno da je BASE skakanje potencijalno smrtonosan sport.
Šta bi savetovao ljudima koji žele da probaju?
Razmislite dobro koju ste cenu spremni da platite pre nego što se odlučite za BASE skakanje jer to je sport u kojem se greške plaćaju najvećim bogatstvom koje jedan čovek ima- svojim životom. Ukoliko niste spremni da rizikujete da budete povređeni, ukoliko niste spremni da izgubite bliskog prijatelja u sportu ili da nastradate tokom skakanja onda zaboravite na BASE jumping. Jednom kada počnete time da se bavite napredujte veoma malim koracima. I uživajte u svakom trenutku jer ako previše žurite napred može se desiti da uopšte ne stignete do svog cilja. Ma koji vaš cilj bio. BASE skakači umeju da kažu: Ne žuri jer ako nastadaš propustićeš svu zabavu.
Šta je to što te motiviše da se baviš potencijalno smrtonosnim sportom?
U početku je to bila žarka želja jednog dečaka da ispuni svoje snove – da leti. Sada, kada tako reći živim svoj san, to su svakako izvanredni ljudi koje nikada ne bih upoznao da se ne bavim time, neverovatni predeli koje takođe nikada ne bih video da se ne bavim ovim sportom. I možda najbitnije od svega su neprocenljivi trenuci koje podeliš sa tim izvanrednim ljudima. I taj jedinstveni osećaj sjedinjenosti sa prirodom. Zamislite samo da počnete da se penjete u sred noći kako bi dočekali izlazak sunca na jednom od najlepših mesta na planeti zemlji. Nije puno ljudi privilegovano da doživi tako nešto…
Kakav je osećaj kada prolećeš sa 270 km/h pored stena? Da li uopšte može da se opiše rečima?
Kada letiš toliko velikom brzinom u odelu sa krilima osećaš se prilično indiferentno i dovoljno je da napraviš najmanji pokret da se let završi tragično. Zato kada sam u blizini stena obilno letim nekom "krstarećom" brzinom koja iznosi nekih 185- 210 km/h. To je sasvim dovoljna brzina da te drži bezbedno u vazduhu, jer što si brži to si i bezbedniji a sa druge strane pri toj brzini odelom je veoma lako upravljati.
Osećaj je prilično nestvaran. Da bi uopšte leteo moraš da budeš jako ležeran. Baš kao kada plutaš na vodi. Dok si opušten letećes dobro i telo će da te "sluša" i da ide tamo gde ti želiš. Dok letiš toliko si fokusiran na to što radiš da se može reći da se nalaziš u stanju meditacije. Osećaj je kao implodija zadovoljstva, kao da ogromnu energiju udahneš u sebe.
Da li si jedini koji se u Srbiji bavi ovim sportom?
Osim mene u Srbiji postoje još dva BASE skakača ali sam za sada jedini WingSuit BASE pilot. Jedan od skakača trenutno nije aktivan a drugi je moj blizak prijatelj Igor Jeremić. Kod Igora znam da postoji želja i za WingSuite BASE letenjem ali je to prilično dugotrajan proces i on se polako približava tome.
Za mnoge ljude skakanje iz vazduhoplova je preveliki izazov. Procenjuje se da je u svetu oko 3 posto padobranske populacije otišlo korak dalje i počelo da praktikuje skokove sa objekata. Kod nas je taj procenat još i manji. Možda i zato što je BASE skakanje jako skup sport. Putuje se hiljade kilometara daleko od kuće, često na atraktivne turističke destinacije što iziskuje puno sredstava. Oprema je za naše uslove prilično nepristupačna i sve to dodatno otežava bavljenje ovim sportom. Stranim skakačima oprema je često brendirana pa evo i ja koristim priliku da pozovem potencijalne sponzore, koji bi našli interes da svoj brend promovišu kroz ovakvu vrstu aktivnosti, da mi se jave pa da napravimo neku dobru priču.
