Najopasnije avionske piste na svetu

Postoji izreka među pilotima: “Bilo kakve sletanje posle kog možeš da prošetaš je dobro sletanje.“ Ali to sve dok ne sletite na mesto kao što je aerodrom Toncontin u Hondurasu. Ovde se nalazi jedna od najkraćih pista na svetu i nije čudo što se najiskusniji pilote preznoje pri sletanju, a da ne govorimo o putnicima. 

 

Aerodrom Paro u Butanu je najekstremniji primer jer samo osam pilota ima dozvolu da sleti ovde. Okružen vrhovima Himalaja, Paro je jedan od najizazovnijih aerodroma za pilote i samo osam pilota na svetu trenutno ima dozvolu da tu sleti. Nalazi se u dubokoj dolini između planinskih venaca, strmih padina i piloti moraju naglo da skreću između njih neposredno pre spuštanja.

 

 

Aerodromi na ostrvu St, Marten u Karibima ili Madeira u gradu Funšar (Portugalija) su takođe veliki izazov. Mnogi od ovih staza zahtevaju dodatnu obuku i besprekorno poznavanje terena. Sudeći po stručnjacima, ove staze su vrlo kratke, ili imaju jedinstvene atmosferske i meteroološke uslove, ili vrlo dramatičan geografski položaj, ili pak kombinaciju svega ovoga.

 

 

Pista je dugačka 2180 metara, i idealna je za aviona srednje veličine i nije baš baš praktična. Prilaz tom aerodromu je sa okeana, što znači da piloti moraju stalno da proveravaju instrumente kako bi se uverili da održavaju tačnu visinu, budući da panorama u takvim uslovima može da dezorijentiše. Obližnja plaža Maho čak je postala popularno mesto za posmatranje dolazećih aviona. Kako bi poleteli, avioni moraju naglo da skrenu na desno, tačnije naprave zaokret u obliku slova „U“ kako bi izbegli opasne planine nad stazom.

 

Krajem 2007. počeli su radovi na uklanjanju jednog dela brda na kraju ekstremno kratke piste ovog aerodroma. Velike letelice ovde ne mogu da sleću od 2008. kada je Airbus A320-233 preleteo pistu i sleteo u obližnju ulicu. Tada je poginulo petoro ljudi, a mnogo više povređeno.

 

Pista je dugačka samo 1800 metara. Piloti na ovom aerodromu moraju sa zakoče čim točkovi dodirnu pistu, kako bi izbegli upadanje u vodu na drugom kraju.

 

 

 

Jedan od najopasnijih aerodroma na svetu ima kratku pistu i provaliju na jednom kraju. Prvi put je 1980. staza produžena nakon što je 131 putnik poginuo u Boeing-u 727 koji se strmoglavio sa litice prilikom sletanja. Ponovo je renovirana 2000. i danas se gotovo cela polovina nje drži na 150 betonskih stubova.  Ipak, blizina ovog aerodroma planinama i moru i stalni rizik od turbulencije, znači da mukama pilota ovde nikad neće doći kraj.

 

 

To je jedna od najkraćih staza na svetu koja ima približno 400 metara. Piloti sletanje na ovu traku asfalta opisuju kao spuštanje na nosač aviona. Letelica pritom mora leteti ka velikoj steni, pre nego što napravi oštar zaokret na levo neposredno pre sletanja. Pista se nalazi visoko iznad okeana sa liticama sa tri strane.

 

 

Iako je zatvoren je zbog prevelikog broja nesreća konačno zatvoren 1998. ovaj aerodrom ulazi u istoriju kao jedan od najstrašnijih. Avioni su bukvalno kačili vrhove nebodera i planina. Piloti su bili prinuđeni da prave gotovo nezamislivo oštra skretanja i to uz ometanje snažnih vetrova.

 

 

Da li ste ikad sleteli direktno na plažu? Red letova je određen plimom i osekom jer „pistu“ svake noći prekriva voda.