Jedno od najmisterioznijih tela u svemiru nedavno je upravo postalo još čudnije. Naučnici koji tragaju za inteligentnim vanzemaljskim životom prošle subote su snimili čak 15 moćnih brzih provala radiotalasa (FRB) za samo pet sati. I svi su stigli iz malene galaksije udaljene tri milijarde svetlosnih godina od Zemlje.
Sve je još čudnije kada čujete da se radi o istoj galaksiji iz koje su već ranije stizali neobični signali. Ono što je drugačije i posebno zanimljivo u novom slučaju, jeste činjenica da ti FRB-ovi nikada pre nisu bili tako učestali, a nisu bili ni tako dobro snimljeni.
Zbog svega će se u istraživanje uključiti i drugi naučnici širom planete. Svi oni će pokušati da odgovore – šta ih uzrokuje. Hipoteze o mogućim izvorima kreću se od crnih rupa do vanzemaljaca, piše Nenad Jarić Dauenhauer za Index.hr.
„Iz ovog izvora nikada ranije nismo videli provale takve visoke frekvencije“, rekao je Andrew Siemion, direktor Breakthrough Listen, projekta koji je 2016. pokrenut na University of California u Berkeleyu.
Inače, prvi FRB zabeležen je 2001. godine australijskim radioteleskopom Parkes. Nazvan je Lorimer, a došao je negde iz smera Malog Magellanovog oblaka, malene galaksije koja se okreće oko našeg Mlečnog puta. Trajao je samo pet milisekundi, ali je bleštao snagom 100 miliona Sunaca. Ukupna energija kratkog signala bila je jednaka energiji koju Sunce proizvede za mesec dana.
Do danas je primećeno samo dvadesetak 20 sličnih FRB-ova jer je njihovo trajanje veoma kratko. Za sada niko ne zna kako nastaju, a uglavnom se tumače kroz tri hipoteze.
Prema jednoj, mogli bi da ih stvaraju parovi neutronskih zvezda i crnih rupa koje kruže jedna oko druge. Dok kruže, magnetna polja neutronskih zvezda stvaraju elektricitet i elektromagnetske talase. U jednom trenutku bi u teoriji mogle da nastanu jake provale elektromagnetnih talasa.
Prema drugoj, to bi mogle biti egzotične crne rupe koje nastaju kada centrifugalna sila rotirajućih, supergustih zvezda prestane da bude dovoljna da poništava njihovu tendenciju da se uruše pod uticajem vlastite gravitacije.
Treća teorija podrazumeva vanzemaljce. Prema toj hipotezi, provale bi mogle da stvaraju napredne tehnologije razvijene za pokretanje svemirskih letelica do velikih brzina. Razvoj takvih tehnologija odvija se i planira i na Zemlji. Ideja je da bi se za međuzvezdana putovanja letelice mogle ubrzavati pomoću solarnih jedara.
Ipak, kod teorije o vanzemaljcima mora se primeniti poznati princip Occamove oštrice. Prema tom načelu, prvenstvo treba uvek dati događajima koji su jednostavniji i verovatniji. U ovom slučaju to znači da bi prvo trebalo isključiti sve moguće prirodne pojave.
A jedna od stvari koje su u tom kontekstu sasvim jasne, jeste da Zemlja u vreme kada su signali krenuli, pre tri milijarde godina, nije bila previše atraktivan cilj za namerno slanje signala –našom planetom tada su dominirale pomalo dosadne bakterije.
