Peloponeska epidemija
Tačno 430. godine pre Hrista antičku Atinu je zadesila strašna epidemija. Zanimljivo je da je to prvi u istoriji zabeležen slučaj masovne bolesti koja se toliko brzo proširila.
Slučaj je zapisao Grčki istoričar Tukidid, koji navodi da je dve trećine stanovništva natradalo. Simptomi su uključivali crvenilo grla i jezika, užazan zadah kao i visoku temperaturu. Bizarno je da se još uvek ne zna koja bolest je bila u pitanju.
Justinijanova kuga
Kuga je verovatno najgora boleština u našoj istoriji. Recimo zato što je odgovorna za više od 200 miliona smrti. Istoričari smatraju da je upravo ona oblikovala našu civilizaciju.
Najčešći oblik kuge je bubonska kuga koja se prvi puta pojavila u vreme Justinijanove vladavine 541. godine u Vizantiji. Bolest uzrokuje bakterija Yersinia pestis, a prenose je pacovi koje su ugrizle zaražene buve. Prvi i očigledni simptom su otečene žlezde. Koje kasnije postanu i crne. Smrtnost je preko 50 posto u roku od 7 dana.
Na vrhuncu epidemije u Konstantinopolju je umiralo 10.000 ljudi. DNEVNO!
Čitavi gradovi su nestajali u roku od par dana. Epidemija je trajala čitavu godinu, ali se javljala i sledećih 200 godina sporadično. Smatra se da je na istočnom Mediteranu od nje nastradalo 100 miliona ljudi.
Crna smrt
Mislite da je to bio kraj? Pa ne baš. Kuga se vratila u Evropu u 14 veku. Tada su je nazvali Crna smrt.
Za samo četiri godine, od 1347. do 1351. pokosila je oko 25 miliona ljudi. A onda se proširila na ceo svet. Umra je četvrtina celokupnog svetskog stanovništva od 450 miliona.
Zanimljivo je da je 1347. godine bežeči od Kuge srpski Car Dušan pobegao na Hilandar, sa sve ženom, što nije baš bilo po pravilima…
Španski grip
Taman kada su jadni ljudi pomislili da je Prvi svetski rat gotov i da je bilo dovoljno katastrofa, 1918. godine se pojavio novi soj gripa. Bio je toliko smrtonosan da je prema nekim procenama za gotovo duplo premašio broj žrtava Prvog svetskog rata. Španski grip se neverovatno brzo proširio svetom, a za godinu dana je ubio 50 miliona ljudi. Smatra se da se grip preneo sa ptica na ljude.
HIV
Kao da smo se pomalo navikli na HIV i AIDS. Ali zaboravljamo da je pandemija ove opasne bolest i dalje u toku i da traje još od šezdesetih.
Smatra se da se virus HIV prvi put javio u Kinšasi početkom dvadesetog veka. Do sada je zabeleženo oko 39 miliona smrtnih slučajeva. Nažalost još smo daleko od iskorenjivanja ove bolesti, pre svega zbog lošeg obrazovanja i brojnih predrasuda.
