Da li znate da je Antarktik danas jedini nenaseljeni kontinent? A pre tačno 105 godina, na današnji dan, ljudska noga je prvi put kročila na Južni pol.
Početkom dvadesetog veka, Severni i pogotovo Južni pol su bili velika misterija. Mnogi istraživači i pustolovi su hteli da budu prvi koji će ih osvojiti. Među njima je bio i norveški istraživač Roald Amundsen.
Zanimljivo je da je on planirao da krene u pohod na Severni pol ali je odustao kada je saznao da su Frederick Cook i Robert Peary to već uradili 1909. godine. Onda je dobio brod “Fram“ na korišćenje pa je krenuo ka Južnom polu. A kako bi dobio na vremenu u odnosu na konkurente, nikome nije rekao gde se zaputio.
Amundsen je i pre pohoda imao iskustva u ledenim ekspedicijama. Čak dve godine je radio na konstrukciji posebnih skija za kretanje po snegu i ledu. Norveški parlament odobrio mu je značajna finansijska sredstva, a stavio je i pod hipoteku kuću kako bi brod opremio svim potrebnim stvarima za ovaj put.
Zanimljivo je da nije znao za bolest skorbut, koju izaziva manjak vitamina C u organizmu, ali se snabdeo sa dosta sveže hrane. Zato je poneo mnogo mesa i borovnica. Naručio je i kombinaciju masti i belančevina po imenu “Pemmican” koja se koristila kao izvor energije za preživljavanje u divljini.
Poveo je i sto pasa sa kojima se ukrcao na brod u junu 1910. godine, a svoju posadu obavestio o cilju putovanja tek kad su stigli na portugalsko ostrvo Madeira. Odatle je poslao telegram britanskom pustolovu Robertu Falconu Scottu i obavestio ga o svojim namerama. Znao je da se i on sprema za osvajanje Južnog pola i zato se potrudio da što kasnije sazna da ima konkurenciju.
Tada je i zvanično započela trka za osvajanje ove ledene tačke, koja se nalazi na kopnu Antarktika na 2800 metara nadmorske visine.
Brod “Fram” je pristao na Antarktik u januaru 1911. Amundsen je ubrzo postavio kamp po imenu “Framheim” nekih kilometara bliže Južnom polu od Scottovog koji je do Antarktika došao na brodu “Terra Nova” nešto kasnije. Zbog niskih temperatura i nemilosrdnih geografskih uslova, istraživači su mesecima morali da čekaju. I to bez uspeha. Kada su se temperature popele na prijatnih -17 stepeni, pokušali su pohod na Južni pol.
Amundsen je ponovo pokušao u oktobru 1911. godine, kada je krenuo sa četvoricom pomoćnika: Olavom Bjaalandom, Helmerom Hanssenom, Sverreom Hasselom i Oscarom Wistingom. Put su započeli 20. oktobra sa 52 pasa, a na Južni pol došli su dva meseca kasnije: 14. decembra. Ostalo im je samo 16 pasa. Svoj uspeh su javno obznanili tek u martu 1912. kada su uspeli da stignu do Hobarta na Tasmaniji.
Robert Falcon Scott na Južni je pol došao 34 dana kasnije ali odmah shvatio da je zakasnio kada je video kako se tamo vijori norveška zastava. Postao je tragični heroj cele priče jer se nikad nije vratio. Njegova posada i on sa njima je umrla od pothranjenosti i promrzlina.
U dnevniku, koji je pronađen osam meseci nakon njegove smrti na kraju je napisao: Mislim da se više ne možemo nadati nikakvoj boljoj sreći. Mi ćemo izdržati do kraja, ali smo sve slabiji i kraj ne može biti daleko. Tako mi je svakako žao, ali čini mi se da više ne mogu pisati. Za ime Božje pobrinite se za naše porodice.
