Ako mislite da su ljudi jedini vladari naše planete verovatno niste baš sasvim u pravu. To bi zapravo pre mogli da budu i mravi.
Recimo ima ih toliko mnogo da su ukupno teži nekih 40.000 puta od svih ljudi na planeti. Što je poprilično.
Uz to su Argentinski mravi jedina vrsta pored ljudi koja je uspela da kolonizuje tri kontinenta: Evropu, Južnu Ameriku i Aziju. Oni čak i imaju iste genetske osobine i u suštini su ista mravlja populacija. Što znači da su putovali po svetu. Niko ne zna kako.
Ok, kada ste shvatili da su mravi dosta efikasni, evo još zanimljivije vesti.
Naučnici kažu da mravlje kolonije imaju dokaz kako su individualizam, demokratija i sloboda izbora najbolje društveno uređenje.
Profesor Thomas O’Shea-Wheller sa University of Bristol kaže da mravi individualci donose benefit za celokupno društvo.
Iako mravi zapravo nemaju karakter niti mogu da racionalno odlučuju, postoje velike razlike u njihovom ponašanju. Neki su liberalni i prihvataju skoro sve što grupa predloži, dok su drugo dosta probirljivi.
Što se ispostavilo kao vrlo korisno prilikom donošenja odluke o lokaciji mravinjaka. Kada mravi odluče da se sele, zbog uništenog mravinjaka recimo, jedinke se rastrče i traže novo mesto. Većina će se zadovoljiti malo boljim mestom, dok pojedini mravi jednostavno neće biti zadovoljni i tražiće bolju lokaciju. A kako će oni mravljim jezikom, odnosno feromonima, praktično insistirati da se cela kolonija preseli, većina grupe vrlo često postiže kvorum i demokratski odluči da ih posluša, iako su u manjini. Što se na kraju ispostavlja kao dobro za čitavu grupu.
Što bi moglo da znači da individualizam, preduzetništvo, liberalizam i kapitalizam donose benefit za celo društvo. Ili da su depresivni čudaci dobri za celu grupu. Ili nešto treće…
