Činjenica je da su pojedinci nalik Stivu Džobsu i više nego doprineli svom polju delatnosti svojom inteligencijom, delovanjem, kreativnim idejama i dostignućima, inovativnošću itd. Jedan deo svega toga je zapravo faktor okruženja, a sve ostalo što pojedinci uspeju je posledica genijalnosti ili neuobičajene posvećenosti zadatku.
Mnogi će pripisati ovakvim posebnim pojedincima dar na rođenju a vrhunac manifestacije te genijalnosti će im se dati u odgovarajućem okruženju. Zapravo, genetika ima veoma ograničenu ulogu, tačnije daje samo za četvrtinu bolje rezultate na testovima kreativnosti, dok porodično okruženje može roditi genija. Porodica je mesto gde se veličaju uspesi i hvale uspešni više nego bilo gde drugde. Sama motivacija i uslovi za kreativno ispoljavanje su lakši za budućeg hirurga ako je jedan roditelj hirurg jer se pažnja posvećuje takvom poslu više nego slikanju, u specifičnom slučaju.
Zašto mit o genijima nije održiv
Uspešni ljudi jesu inteligentni, ali to da su uspešni jer su nasledili uspeh nije tačno. Nije dovoljno biti samo inteligentan za kreativan uspeh. Za to je potrebno mnogo rada i napora. Da biste bili ekspert potrebne su godine posvećenosti i fokusa. Muzika i slične umetnosti su izuzetak u kome se deca rađaju sa sklonostima ali je opet porebno mnogo posvećenosti da bi se prikazao maksimum.
Čarls Darvin, tvorac teorije o prirodnoj selekciji je potpuno promenio stav savremene biologije o evoluciji ali bi njegovo zapažanje postojalo i bez njega. Samo 20 godina kasnije, Alfred Rasel Valas je dao istovetnu teoriju sopstvenim zapažanjima i dokazima. Ipak, vrlo malo naučnika vrednuje Valasovu teoriju kao genijalnu, ako uopšte uzima njega kao primer genijalnosti.
Zašto je mit o genijima popularan
Zašto više volimo da genije posmatramo kao osobe sa nasleđenim prednostima? Možda zbog toga što nam to manje preti nego sve alternative. Zato što u poređenju sa Galileom, Ajnštajnom, Mocartom, Dostojevskim moramo da priznamo da smo manje radili na našem zadatku nego oni pa su nam i rezultati skromniji. Sa druge strane, lakše nam je da njihov uspeh pripišemo naslednom faktoru i time opravdamo svoje ograničene sposobnosti. Tako se lišavamo kritike da smo lenji, jednostavno.
Ako se pozovemo na njihovu naslednu genijalnost, opravdamo sebe, da li ćemo se ikada dovoljno potruditi da ih dostignemo u sopstvenom polju kreativnosti? Ako ne posmatramo genijalnost kao trud, rad i disciplnu i posvećenost, onda je gledamo kao fikciju u kojoj za nas nema mesta. Onda ostajemo prosečni.
