Misteriozne rupe koje se od 2014. pojavljuju u večnom ledu Sibira mogle bi da budu deo procesa koji označava početak kraja našeg sveta.
Ali ne, nisu vanzemaljci u pitanju.
Već začarani krug ubrzavanja globalnog zagreavanja do uslova kakvi su vladali pre više od 130.000 godina, upozoravaju naučnici.
Otvaranje sibirskih kratera je tek jedan od prvih vidljivijih znakova ubrzanog otapanja permafrosta u kome su pohranjene ogromne količine gasova staklene bašte poput ugljen dioksida (CO2) i metana (CH4).
„Poslednji se put permafrost otopio pre 130.000 godina. To je prirodna pojava na koju utiču promene u Zemljinoj orbiti“, rekao je za Asia One doktor Gideon Henderson, profesor na Oxfordu.
Oko 24% kopnenih područja severne hemisfere pokriveno je večnim ledom. Prema procenama u permafrostu je zarobljeno oko 17.000 giga tona organskog ugljenika. Od toga bi se samo otapanjem sibirskih krajeva moglo osloboditi oko 1.000 giga tona. Kako se gasovi oslobađaju u atmosferu, oni stvaraju efekat staklene bašte u kojem se zarobljavaju sunčevi zraci u infracrvenom, toplotnom delu spektra čime se podiže temperatura atmosfere. A tu je i metan koji je čak 86 puta snažniji gas od CO2 (po pitanju efekta staklene bašte).
„Ipak bez presedana je brzina sa kojom se danas sve dešava. Otopljavanje koje se dogodilo pre 130.000 godina odvijalo se kroz hiljade godina… Današnje se odvija kroz desetine odnosno kroz jedan vek“, upozorio je Henderson.
On smatra da bi samo 1.5 stepeni viša temperatura bila dovoljna da se pokrene otapanje permafrosta. A po sadašnjim prognozama to će se desiti možda već za desetak godina.
A posle toga će onda biti samo još gore… pošto će biti sve toplije zbog čega će se još leda otopiti i osloboditi još gasova.
Prvi krater na poluostrvu Jamal u Sibiru, prečnika 80-ak metara, pojavio se 2014. Drugi, pronađen nekoliko stotina kilometara dalje imao je 15 metara, a treći je imao četiri metra i javio se pored sela Nosoka u pokrajini Krasnojarsk. Posle toga se pojavilo više od 7.000 izbočina koje ukazuju da se u njima skupljaju oslobođeni gasovi. I tu će se pojaviti rupe kada se permafrost otopi a gasovi izađu.
Formacija rupa u Sibiru ne predstavlja ozbiljnu opasnost samo za klimu već i za lokalno stanovništvo. Metan je vrlo lako zapaljiv pa prilikom njegovog oslobađanja može doći do eksplozija kakve su već zabeležene u Sibiru.
