Iskopavanja na pustom grčkom ostrvcetu Daskalio, u Egeju u Kikladama, otkrila su tragove intenzivne industrijske aktivnosti pre više od 4.500 godina, saopštilo je Ministarstvo kulture Grčke.
Kamenito ostrvce Daskalio je nekada gotovo potpuno bilo prekriveno jedinstvenim monumentalnim građevinama od blistavobelog svetlucavog mermera, a tu su bila i postrojenja za obradu metala i kuće, sa sofisticiranim sistemom kanalizacije.
Prema navodima Ministarstva, obližnje ostrvce Keros, nekada povezano sa Daskaliom, između velikih ostrva Naksosa i Amorgosa, bilo je jedna od najimpresivnijih lokacija na Egejskom moru u periodu od 3000. do 2000. godine pre nove ere, u osvit grčke civilizacije.
U saopštenju se navodi da je gotovo sav prostor bio iskorišćen za gradnju, te je ono izgledalo i kao jedan ceLovit, veliki spomenik koji izranja iz mora. To je tada bio najveći takav kompleks u Arhipelagu Kiklada kojem pripadaju i danas poznati Mikonos i Santorini.
Više od 1.000 tona mermera je pre više od četiri milenijuma mukotrpno dovezeno brodovima sa obližnjeg ostrva Naksos.
“Izgleda da je to bilo nekakvo središnje mesto koje je privlačilo ljude, gde su donošeni stručnost i sredstva i gde su aktivnosti, kao što je prerada metala, bile centralizovane i kontrolisane”, rekao je šef projekta multinacionanog tima naučnika, Majkl Bojd, sa Univerziteta Kembridž.
U to doba prerada i obrada metala je bila poznata samo malom broju zajednica koje su ih strogo čuvale, dok je svima ostalima to moralo izgledati kao natčovečanska veština, rekao je Bojd.
“Tu ima vatre, ekstremne toplote, opasnosti, otrovnih gasova što je sve druge bio veliki spektakl za gledanje, te verovatno ima smisla što neki od procesa topljenja metala čije tragove vidimo na Kerosu, bili deo javnih događaja kojiu se tu priređivali”, protumačio je britanski naučnik.
Keros i Daskalio su bili naseljena ostrva između 2750. i 2300. godine pre nove ere. Kiklade su u to vreme bili znamenita civilizacija poljoprivrednika, metalskih radnika i pomorskih trgovaca, najpoznatija po stilizovanim figurinama pljosnatih glava od belog mermera koje su inspirisale Pabla Pikasa, Henrija Mura i druge umetnike.
Nalazi ukazuju i da je Keros bio najstariji regionalni verski centar na Egeju, prethodnik obližnjeg Dilosa koji je važio za rodno mesto Apolona, boga muzike i svetlosti drevnih Grka.
