Prvo kloniranje sisara desilo se 1996. godine. Bila je to sada čuvena ovca Doli. Danas ljudi redovno kloniraju svoje ljubimce.
Rođenjem Doli nastalo je ludilo od predviđanja i očekivanja. Ljudi su nagoveštavali da je došlo vreme kloniranja, navodeći recimo, da bi kloniranje moglo da obezbedi način za zamenu izgubljene dece ožalošćenim roditeljima.
Naučnici su nastavili sa istraživanjima. Isticalo se da će doći vreme kada će se omogućiti da se uzme ćelija od pacijenta, ispravi genetski defekt a zatim se ta ćelija koristi da se popravi oštećeno tkivo kod tog pacijenta.
U početku je zapravo glavni cilj bio da koristi kloniranje za poboljšanje uzgoja stoke, proces je koji se i danas odvija, piše bbc.com.
U poslednjih šest godina pojavila se nova industrija, kloniranje kućnih ljubimaca. Kloniranje psa ili mačke nije jeftino, košta 35.000 dolara za kloniranje mačke i 50.000 dolara za psa. A interesenata ima.
U kompaniji ViaGen ističu da ima sve više onih koji žele da kloniraju svoje ljubimce.
Oko 90% klijenata ove kompanije odlučuje se za očuvanje ćelija svog ljubimca, što košta 1600 dolara. Tako mogu da priušte kloniranje kada budu želeli.
Visoki troškovi kloniranja mačaka i pasa su zbog neverovatne složenosti procesa koji traje od osam meseci do godinu dana.
Osim ove ima i drugih kompanija koje nude svoje usluge kloniranja domaćih ljubimaca u Južnoj Koreji i Kini.
Međutim, ima naučnika koji misle da nema opravdanja za kloniranje kućnih ljubimaca jer životinje koje su ovako rođene neće imati iste karakteristike ponašanja i ličnosti. Sva su stvorenja proizvod i gena i njihovog okruženja, ističu oni koji se protive kloniranju pasa i mačaka.
To je “malo iskorišćavanje tuge ljudi”, konstatuje se.
Podseća se da su kineski naučnici klonirali u januaru 2018. godine dugorepe makakije.
Sada se radi i na korišćenju kloniranja za oživljavanje životinja na ivici izumiranja. U toku su napori da se kloniraju džinovska panda, severni beli nosorog.
Zanimljivo je da se radi i na oživljavanju runastog mamuta koji su izumrli pre nekih 4000 godina. U toku je projekat za stvaranje hibrida slona i mamuta uzimanjem ćelija kože od azijskih slonova i upotrebom tehnologije kloniranja za njihovo reprogramiranje pomoću DNK mamuta.
Povodom ovog projekta postavlja se i pitanja da li je prikladno oživeti izumrlu životinju, s obzirom na izazove preživljavanja sa kojima se danas suočavaju mnoge postojeće vrste. Mamuti su postojali u vreme kada je klima na zemlji bila radikalno drugačija od današnje.
Pomenimo da su nedavno hirurzi the University of Maryland School of Medicine transplantirali svinjsko srce čoveku sa termalnom srčanom bolešću. Pacijent je preživeo samo još dva meseca.
Sve u svemu, više od 25 godina od eksperimenta koji je zaokupio svetsku maštu, kloniranje je jedanko relevantna i kontraverzna tema kao i kada je Doli rođena.
