Severna Koreja je najzatvorenija zemlja sveta. A posle novih sankcija Ujedinjenih Nacija život će za njene građane biti još teži. Čak je i vlada upozorila građane da se spreme na novu glad. Uz to u ovoj zemlji internet je zabranjen, obrazovanje nema veze sa modernim svetom a đaci uče o velikim poduhvatima diktatorske familije dok mediji svakodnevno izmišljaju vesti.
Bilo kakvo protivljenje režimu završava se smeštanjem u radne logore celih porodica. U boljem slučaju.
Zbog svega toga mnogi Severnokorejci rizikuju živote da se preko Kine dokopaju Južne Koreje. I tamo će zaista dobiti slobodu, podršku kroz obrazovanje i novac.
Ali i pored toga, oko trećine prebeglih Severnokorejaca se kaje što je otišlo, piše Associated Press.
Stvari za njih uopšte nisu lake.
Iz više razloga. Odnosno, čim dođu u Južnu Koreju shvatiće koliko nepopravljivu štetu je režim naneo.
Za početak, građani Severne Koreje su mnogo niži od onih u Južnoj Koreji. Zbog veoma loše ishrane i uslova života, za samo pedesetak godina razlike su već očigledne.
Vrlo brzo će uvideti i da je obrazovanje koje su stekli u Severnoj Koreji potpuno neupotrebljivo u modernom svetu. Čak i oni sa fakultetima. Zbog čega će većina teško pronaći posao i najčešće raditi na građevinama.
Teško će se i uklopiti, pošto dolaze iz zemlje bez interneta, bez slobode kretanja, bez prava da gledaju televiziju koju žele ili rade šta hoće. I odmah će po akcentu svi znati da dolaze iz Severne Koreje, zbog čega neki misle da su diskriminisani.
Zato, oko trećina prebeglih građana pati za životom u Severnoj Koreji. Kažu da im je teško da se prilagode na kapitalizam. Žale se na previše kompetitivno društvo.
Gae-yoon Lee, koja je prebegla 2010. godine kaže da je veoma stresno živeti u Južnoj Koreji. “Ljudi se stalno takmiče. Konkurencija je velika čak i među prijateljima.”
Lee kaže da iako zarađuju mnogo više nego u Severnoj Koreji, teško im je da se prilagode na visoke troškove života.
I posle ove priče odmah pomišljamo na sve one koji misle da je u Srbiji devedesetih bilo bolje. I pate za komunizmom ili čak Miloševićevim vremenom žaleći se na demokratiju. I definitivno razumemo da nije lako prilagoditi se…
