Letovanje u Srbiji

 

Ma, ne, evo predloga za putovanja u neka mesta kojih se niste setili.

 

 

Zasavica je prirodni rezervat, sat vremena vožnje kolima od Beograda ka Sremskoj Mitrovici. 

 

Prostire se na površini preko 1800 hektara, ima puno kanala, rečica, močvarni eko sistem.

 

Ima 192 vrste ptica, brojne ribe i životinje. Zahvaljujući projektu “reintrodukcije evropskog dabra” tu se sada mogu videti i dabrovi, što je prava atrakcija. Tu se nalazi i podunavski mrmoljak i istočna podvrsta livadskog guštera, dva endema Balkanskog poluostrva.

 

Možete je obilaziti pešice ili brodom sa vodičima.

 

Zasavica ima i zoološki vrt, visoki toranj na koji možete da se popnete, etno kuću, farme goveda i magaraca. 

 

Naravno, u kafani možete probati meso, kobasice, slaninu od čuvene mangulice, kao i kobasicu od magarećeg mesa.

 

 

Srbija je bogata banjama a Banja Koviljača jedna je od najlepših i najlekovitijih. 

 

Iz Beograda se stiže autoputem Beograd – Ruma. 

 

Nalazi se na nadmorskoj visini od 128 m, okružena je ravnicama Mačvom, Semberijom, planinama Cer, Sokolske, Gučevo. Tu je i reka Drina što sve skupa stvara izuzetne klimatske uslove za boravak ljudi.

 

Poznata je po izvorima sumporne vode, lekovitom blatu još iz vremena Rimljana a prvi pisani izvor je iz 1533. godine. 

 

Pored banjske kule je poznato drvo taksodijum ascendens, vrsta severnoameričko drveta. Zapravo, među grupom taksodijuma distihum vrste koje ima u Srbiji,ovo drvo se izdvojilo neobičnom krošnjom i položajem grančica pa je profesor Tucović istraživao i utvrdio da je reč o taksodijumu ascendensu, jedinom takvom u Srbiji.

 

Osim lečilišta banja je odlična i za rekreaciju. Ko voli da peca na Drani može da lovi pastrmke, lipljane, šarane, mrenu, smuđa. 

 

Šetnjica je obavezna a na vrhu Gučeva, koji je bogat izvorima pitke, hladne vode nalazi se spomen konsturnica. Sa vrha na 799 m pogled je fantastičan. 

 

Ko je voljan može da obiđe i Tršić, rodno mesto Vuka Karadžića, gde se nalazi etnografski park.  

 

Tu je i poznati srednjevekovni manastir Tronoša podignut 1317. godine, manastir Svetog Nikole u Soko gradu.  

 

 

Carska bara je samo 25 km udaljena od Zrenjanina a Zrenjanin od Beograda 75.

 

Reke Begej, Tisa stvorile su trščane ritove prepune zanimljivog rastinja sa puno ptica, riba, životinja.

 

Ovaj rezervat prirode zauzima 4726 ha. 

 

Carska bara je bogata mnogim endemima, ima oko 250 vrsta ptica od kojih se svih osam evropskih vrsta čaplji gnezde na ovom prostoru, 24 vrste riba, tu su i tekunice, vidre, voluharice, divlje mačke. 

 

Može se obići brodom sa vodičem. 

 

U blizini je i Ečka, poznat po dvorcu Kaštel u kome je na otvaranju svirao Franc List.

 

 

Od Beograda se do ove planine stiže za dva i po sata. 

 

Ova planina je visoka 767 metara a prostire se na 300 km kvadratnih u blizini Đerdapa. 

 

Pogled je nezaboravan, očuvane su brojne vrste biljaka, ptica, životinja.

 

Meštani su predusretljivi, od njih se mogu kupiti domaći proizvodi, posebno su poznati po lekovitom bilju, medu.  

 

Može se obići i manastir Vratna. Posebna zanimljivost su Vratanjske kapije sačinjene od reke Vratne sa prerastima, visokim i čudesnim.

 

 

Na zapadnim padinama planine Jadovnik u jugozapadnoj Srbiji smestiše se slapovi Sopotnice. Ide se do Prijepolje koje je od Beograda udaljeno 250 km.

 

Reka Sopotnica je pritoka Lima. Ušće joj je na 465 m nadmorske visine a najviši izvor na 1150 metara. 

 

Ovaj spomenik prirode ima stalna i povremena vrela i izvore koji formiraju tokove a tokovi se spajaju, zatim granaju i eto mnogo vodopada. 

 

Na Sopotnici su sačuvane divne stare vodenice.

 

Sopotnica je poznata po mahovini, bogatom rastinju, životinjama.

 

 

Dolina Jorgovana je dolina pored Ibra. Tu je kralj Uroš Prvi u znak ljubavi prema ženi, francuskoj a onda i srpskoj kraljici Jeleni Anžujskoj zasadio brojne jorgovane.

 

Kraljica Jelena Anžujska podigla je čuveni manastir Gradac.

 

Usred te doline je srednjevekovni grad Maglič.

 

Podignut je na litici 150 m iznad nivoa reke na ograncima Stolova. 

 

Ne zna se tačno ko ga je podigao, neki misle Stefan Prvovenčani a drugi Jerina žena despota Đurđa Brankovića. 

 

Maglič ima sedam kula i površinu od 2000 kvadratnih metara. 

 

 

Poslednjih godina Rtanj je poznat kao novo svetsko čudo. 

 

Od Beograda se ide do Paraćina, 163 km a onda se prelazi Čestobrodica i ugledaćete Rtanj.

 

Visok je 1560 m, na vrh stižu iskusni a ostali šetaju po obroncima. 

 

Rtanj je bogat pećinama, podzemnim izvorima, lekovitom bilju i naravno, vatrenim loptama. 

 

Na Rtnju se bere i čuveni Rtanjski čaj. 

 

Avanturisti se spuštaju niz oštre litice Crne reke, za šta je potrebna kondicija, znanje i oprema.