Izgleda da je problem sa lažnim naučnim radovima mnogo veći nego što se mislilo. I ne, lažni doktori nisu samo naši političari.
Grupa istraživača poslala je lažne radne biografije na adrese 360 naučnih časopisa u ime izmišljenog poljskog doktora, čije je ime prevedeno s poljskog jezika glasilo Dr Prevara (engl. Dr. Fraud). Čak 48 časopisa sa velikim zadovoljstvom je imenovalo lažnog doktora u svoj uređivački odbor.
Ova “operacija” predstavlja prvu analizu uredničke uloge u naučnom izdavaštvu, dajući konkretne dokaze o problemu koji je sve prisutniji u naučnom svetu. Postoji izuzetno veliki broj naučnih časopisa koji činjenicu da naučnici moraju da objavljuju stručne članke koriste kao svoju prednost.
Takvi časopisi bi sve uradili za novac, pa ne proveravaju da li su istraživanja na koja se odnose radovi koje objavljuju nova ili stara, da li su radovi vredni objavljivanja i da li su, uopšte, tačni i precizni. Sve kao posledicu može da ima to da neki vredni radovi ne budu objavljeni u relevantnim publikacijama ili, još gore, da radovi i istraživanja koji nisu prošli stručnu proveru budu objavljeni, što doprinosi urušavanju ugleda nauke u javnosti.
Katarina Pisanski sa Univerziteta u Saseksu, koja je bila jedna od učesnica ove naučne “prevare”, kaže da su autori istraživanja došli na ovu ideju došli kada je počeo da im stiže “apsurdno veliki broj” mejlova od redakcija časopisa sa zahtevom da im šalju radove koji su van njihovog polja stručnosti.
Istraživači su kreirali lik “doktora Prevare” i učinili ga vidljivim na internetu i pripisali mu nasumično izabranih 120 naučnih radova, uglavnom sumnjivog porekla i stručnosti. Trećina časopisa sa crne liste (Jeffrey Beall’s blacklist) prihvatilo je doktora za urednika.
Ne samo da takvi časopisi pogrešno informišu javnost, već zbog njih i naučne institucije u očima te iste javnosti izgledaju veoma loše.
“Mi, pripadnici akademske zajednice, moramo da uradimo sve da obeshrabrimo one koji zahvaljujući časopisima lošeg kvaliteta ne doprinose promovisanju najbolje naučne prekse i postoje u nauci samo da bi zaradili novac”, zaključuje Katarina Pisanski.
