Na same reči RADIJACIJA ili možda ZRAČENJE ljudi će se odmah zabrinuti. Samo, naučnici upozoravaju da većini ljudi ovi termini nisu baš sasvim jasni. Recimo, obično svetlo predstavlja zračenje. Pa vam od njega neće biti ništa. Evo šta je radijacija i šta bi trebalo da znate o zračenju.
Radijacija je termin koji označava energiju koja se manifestuje u elektro magnetnim talasima. U njih spadaju radio talasi, mikro talasi, svetlo i rendgenski talasi.
Takođe, neki elementi se prirodno raspadaju emitujući radijaciju visoke energije.
A ako vas zanima šta je od svega ovoga štetno za ljude, dve stvari su bitne. Prva je snaga elektromagnetnog polja a druga je frekvencija talasa.
Zračenje koje može da vas povredi i ošteti DNK se zove jonizujuće zračenje. Ono podrazumeva elektromagnetne talase visoke energije: gama zrake, rendgen kao i određen deo UV spektra. Kao i čestice koje nastaju prirodnim raspadom određenih elemenata.
Sve ostalo nije štetno za vas.
Takođe, bilo bi dobro da znate i da postoji skala koja određuje koliko je radijacija opasna. Jedinica mere je Sievert (Sv). Izloženost jednom Sievertu je ekvivalent šansi od 5.5 poto da će neko dobiti rak. Osam sieverta će vas sigurno vrlo brzo ubiti.
Verovatno niste znali da su izvori radijacije svu da oko nas. Recimo:
1. Banane
Obična banana zrači 0.1 microsievert ili 0.0000001 sieverta zbog izotopa potasijuma.
2. Aerodromski skener
Ozračiće vas sa 0.015 do 0.88 μSv. Kano biste shvatili koliko je to evo poređenja.
Putovanje avionom vas izlaže 0.04 µSv kosmičkom zračenja svakog minuta. Odnosno, trebalo bi da prođete oko 2000 puta kroz skener na aerodromu da biste se ozračili kao prilikom snimanja grudnog koša na rendgenu.
3. Voda
U vodi se nalaze različiti elementi. Među njima i tritijum, radioaktivni oblik vodonika koji nastaje kada kosmiški zraci prodiru u molekule u vazduhu. Godišnje ćete tako absorbovati oko 50 µSv radijacije.
4. Beton
Sve oko nas je od betona. U kome se takođe nalaze radioaktivni elementi. Količina zračenja? 30 µS.
5. Univerzum
Na nivou mora dobićete oko 0.3 mSv godišnje. Ili kao da ste 10 puta išli na snimanje grudi. Što nije malo.
6. Naše telo
Da i mi sami zračimo. Pre svega zbog raspadanja radioaktivnog potasijuma (koji se takođe nalazi u bananama). U prosečnom telu se nalazi oko 39 mg potasijuma-40 koji će godišnje emitovati 0.39 mSv. Zato pazite da se ne približavate previše drugim ljudima. Šalimo se naravno.
7. Černobil
Da se sada uozbiljimo. Ako biste danas kojim slučajem otišli na mesto najveće nuklearne katastrofe dobili biste od 1.7 do 192 mSv godišnje. I to ako ne priđete previše blizu reaktoru 4.
8. Cigarete
Možda ste čuli za činjenicu da cigarete izazivaju rak? Stvarno vam kažemo. I to zato što su, znate, radioaktivne. Godišnje će pušači primiti 160 mSv zračenja od te navike, što je zaista mnogo. Kao da ste otišli u Černobil otprilike.
I za kraj da se pozabavimo mobilnim telefonima, WiFi mrežom i drugim zračenjem kojim smo okruženi.
Naučnici kažu da ovakvi uređaji nemaju baš nikakav biološki uticaj na vas. Oni emitiju talase niske energije i frekvencije i ne mogu da oštete ljudsko tkivo. Radio talasi mobilne telefonije ili bežične mreže jednostavno ne mogu da pokidaju hemijske veze.
Ako se i dalje plašite evo primera. Mobilni telefoni rade na frekvencijama od 450 MHz do 2.7 GHz, a snaga im je od 1. do 2 wata. Jedino što ćete dobiti od toga jeste toplotna energija. Ali isto toliko će vam pružiti i svetlo iz LED diode. Svetlo!
Dakle opustite se. Ali smanjite malo te banane i grljenje ispod ćebeta. Šalimo se.
