Sigurno ste i vi čuli razne priče o Templarima? Možda i poneku teoriju zavere?
Pa ko su uopšte bili Vitezovi Templari i kako su postali legenda?
Priča počinje u srednjem veku.
Red Templara je osnovan kako bi štitio hršćanske hodočasnike na putu u Svetu zemlju.
Ali sve se komplikuje kada je čovek po imenu Esquin iz južne Francuske uhapšen zbog nekog sitnog prekršaja, pa je završio u ćeliji sa osobom koja ga je zabavljala ludim pričama o avanturama ratnika-monaha iz tajnog reda vitezova templara.
Čovek je navodno i sam bio član tog misterioznog reda a pričao je i o bogohuljenju, obožavanju đavola i ceremonijama inicijacije koje su uključivale seks i još puno više od toga ne baš uobičajenog za srednji vek.
Esquin je znao kako templari imaju brojne neprijatelje koji bi rado čuli takvu informaciju. Onda je stupio u kontakt sa aragonskim kraljem i ponudio svoju priču za 3.000 livri u gotovini, kao i dodatnih 1.000 svake godine nakon što se informacije pokažu istinitima.
Odbili su ga.
Zatim je sa svojim tračevima otišao na dvor moćnog kralja Francuske, Filipa IV. I tu mu se posrećilo.
Filip je bio pohlepni kralj koji je uzimao od koga je stigao. A kako su Templari bili vrlo imućni shvatio je da mu je priča došla kao kec na 11.
Iskoristio je te priče o razvratu i obožavanju đavola, izmislio lažne tajne spise Templara i pokrenuo pravi lov na veštice.
U koordinisanom napadu u zoru, 13. oktobra 1307. kraljevi ljudi su pohapsili skoro sve Templare širom Francuske.
Optuženi su za grehe sodomije i svega ostalog što je moglo da izazove zgražavanje. I naravno oduzeta im je sva imovina.
Ipak, templari jesu bili bogati ali su bili sasvim nevini, kaže stručnjak za srednjevekovnu istoriju Dan Jones.
Za nekoliko godina viteški red koji se gotovo dva veka borio za hrišćanstvo nemilosrdno je ugušen. I to nisu učinili muslimani, zakleti neprijatelji protiv kojih su se templari borili, već njihovi sunarodnjaci.
Ali ko su uopšte bili Vitezovi Templari? Red je osnovan 1119. godine i nazivali su se Božji sveti ratnici. Zadatak im je bio da štite hrišćanske hodočasnike iz Evrope koji su putovali u Svetu zemlju na Bliskom istoku kako bi posetili svetilišta.
Njihovi članovi su davali zavete čestitosti, siromaštva i poslušnosti. Nazvani su po hramu (Temple) u Jerusalemu, koji je bio njihovo svetilište.
Uskoro su postali najvažniji red Krstaša. Templari su se pokazali izuzetno dobri u svom poslu – disciplinovani, bezobzirni, neustrašivi, spremni na smrt ako je baš neophodno.
U brojnim bitkama su dokazali svoju hrabrost ali i mudrost.
Ali ni to nije sve.
Zahvaljujući slavi i predanosti bogu, dobijali su novac, zemlji i imanja. Uz to, uživali su posebnu zaštitu Pape, pa su bili izuzeti od zakona i poreza monarha.
Posedovali su dvorce, naselja, mlinove, pijace, crkve i samostane, šume i stada u gotovo svakoj zemlji, od severozapadne Evrope do Palestine i Sirije, a posebno u Francuskoj.
A onda su postali banka. Praktično prvu su uveli slanje novca. Zbog razgranate mreže su mogli da prenose novac iz jedne zemlje u drugu dosta sigurno.
Takođe su i pozajmljivali sredstva kraljevima i celim zemljama.
Iako ih je bilo samo nekoliko stotina, postali su jedna od najjačih snaga kasnijeg srednjeg veka.
A tako su stvorili i neprijatelje.
Neki su mislili da su previše moćni, drugi su hteli njihovo blago, treći su smatrali da su se odrodili od Boga zbog toliko moći.
Kada su uhvaćeni, bili su mučeni izgladnjivanjem, zabranom spavanja, bacanjem u lance, paljenjem stopala. Većina je priznala sve optužbe.
Čak i Jacques de Molay, veliki majstor reda je pokleknuo. Priznao je da je odbacio Isusa i verovao u đavola.
Zanimljivo je da niko nije pokušao da pomogne Templarima. Čak ni Papa, koji je previše zavisio od Kralja Fiipa.
Sve njihovo vlasništvo preuzeli su lokalni vladari, koji su nastavili da uništavaju reputaciju templara, šireći lažne priče.
I upravo te priče su osnova različitih zavera i mitova.
