Prema najnovijem istraživanju klimatske promene mogu da izazovu izbijanje zaraznih bolesti kod ljudi. Patogeni su razni, kao i načini prenošenja. Istraživači ističu da je najbolji način borbe protiv klimatskih promena smanjenje emisije gasova staklene bašte.
Kao posledica klimatskih promena javljaju se toplotni talasi, šumski požari, poplave što dovodi često različite organizme u kontakt sa ljudima.
Analizirajući dešavanja u prošlosti ustanovili su da su zarazne bolesti poput malarije, denge, gripa i ebole bile često izazvane upravo klimatskim promenama.
Konstatovano je da oluje i poplave mogu da izazovu izmeštanja koja ljude dovode u bliski kontakt sa patogenima koji se prenose vodom, kao što je kolera. Požari i suše mogu pokrenuti divlje životinje koje traže sklonište, vodu, hranu u ljudsko okruženje noseći sa sobom svoje bolesti.
Zagrevanje i padavine mogu proširiti patogene povećavajući rizik od bolesti koje prenose bube kao što su lajmska bolest, malarija ili denga.
Toplotni talasi ljude će naterati da potraže vodu kako bi se rashladili što povećava oboljevanje od stomačnih zaraza.
Stručnjaci napominju da su ovo patogeni za koje znamo a nove bolesti vrebaju na sve strane.
Poseban problem može se javiti zbog topljenja leda na Arktiku pa bi drevni patogeni zamrznuti u vremenu mogli da pronađu put do domaćina kojima nedostaje imunitet da se nose sa njima.
Klimatske promene čine ljude bolesnijim. Povećanje alergija, kožnih bolesti, dehidracije su sve češći a uzrok je u toplotnim talsima, olujama, sušama koje su posledica klimatskih promena. Zdravi smo onoliko koliko je svet u kome živimo, zaključak je naučnika prenosi sciencealert.com.
