Na Zemlji živi oko pola milijarde pasa i svi su rodbinski vezani. Psi su nastali od sivog vuka, a genetske razlike između njih su vrlo male.
Ali ono što je zanimljivo je da su u evoluciji pasa ljudi imali presudnu ulogu. Upravo mi smo učinili da od vukova postanu ove maze kakve danas poznajemo.
Evo kako se to desilo.
Vukovi su počeli da prate ljude privučeni ostacima koje su lovci ostavljali za sobom. Baš kao što su radile i mačke. Ali za razliku od njih, budući psi su odmah pokazali koliko zajedničkog imaju sa ljudima.
Vukovi su timski igrači i u genima im je da budu deo grupe. Oni su, kao i rani ljudi, vešti lovci koje krasi niz evolutivnih prednosti.
Onda su ljudi shvatili da bi ti vukovi mogli da im i pomognu. Recimo zato što su brzi, imaju dobar njuh, pametni su i kooperativni. Bio je to početak partnerstva koje još i danas traje. A sve se desilo poprilično davno.
Jedna od najranijih grobnica u kojoj su pronađeni ostaci čoveka zakopanog sa svojim psom stara je čak 14.000 godina. Ipak, smatra se da su prvi vukovi pripitomljeni još pre 30.000 godina.
Vuk se u tom procesu menjao. Kako fizički tako i karakterno.
Proces stvaranja novih pasmina najviše su ubrzali ljudi jer su parenjem stvarali izgled i veličinu pasa predviđenih za određene uloge: od ovčara, lovačkih pasa, ratnih pasa, pa sve do malih ukrasnih pasa.
Ali to se ponekada i loše završilo. Stvaranje određenog izgleda pasa zaslužno je za rase koje imaju razne poteškoće sa disanjem (buldozi), bolove u kičmi i zglobovima ili niz drugih zdravstvenih problema. Moderni uzgajivači rade na ispravljanju tih karakteristika, ali je pitanje da li bi neke rase trebalo sačuvati pošto se ti psi za vreme života uglavnom muče.
