Levi’s 501 su 20. maja proslavile 145 godina od nastanka. Sve je počelo kada se jedan krojač Jacob Davis dosetio da pantalone od denima ojača metalnim nitnama. On i Levi Strauss su ubrzo partnerski dobili patent upravo 20. maja 1853 godine. Šta se posle toga desilo imate na ovom linku.
Ali, kako su Levi’s farmerke došle u Jugoslaviju, Srbiju i Beograd? Trebalo je nešto vremena…
Sve do pedesetih godina farmerke su bile radne pantalone, veoma izdržljive, udobne i odličnog izgleda. Upravo zbog tih osobina, njihova popularnost jednostavno nije ni mogla da bude izbegnuta.
Čak do Drugog svetskog rata blue jeans se nosio skoro isključivo na Američkom zapadu. Ipak, tokom rata neki vojnici su farmerke poneli sa sobom u Evropu kako bi ih podsećale na kuću. Ubrzo, nekoliko godina posle posle rata intelektualci, muzičari i drugi umetnici, ali i različiti marginalci počinju da nose farmerke umesto pantalona. One su prestavljale i svojevrsni bunt protiv establišmenta, društvenih pravila i normi.
A onda, u Hollywoodu je 1953. snimljen film The Wild One u kome je Marlon Brando igrao glavnu ulogu. I nosio je farmerke. Ubrzo je i James Dean postao planetarna zvezda u filmu Buntovnik bez razloga. Takođe u farmerkama.
U to vreme, ako ste bili tinejdžer u Americi, Evropi ili bilo gde na zapadu, hteli ste da budete Marlon Brando.
To je bilo dovoljno da farmerke počnu svoj pohod na svet. Prvo su počele da se prodaju kao lude širom Amerike.
Tokom šezdesetih nosila ih je srednja klasa u Americi i Evropi, baš kao i mladi, pogotovo studenti i borci za mir i ravnopravnost. Neki su nosili farmerke u znak solidarnosti sa radničkom klasom.
Farmerke, pre svih naravno Leviske, su bile jeftine, otporne i možda najvažnije od svega – izgledale su sve bolje što ih duže nosite. Trebalo bi da znate da se u to vreme nisu prodavale isprane farmerke sa lažnim tragovima nošenja, već skoro isključivo farmerke od tamnog denima. Vremenom, one bi dobile šare od vašeg tela, vaših pokreta i navika. Danas, takve farmerke se zovu raw denim.
Farmerke tokom šezdesetih počinju da stižu i u Jugoslaviju. Iako komunistička, Jugoslavija je bia neuporedivo otvorenija od drugih zemalja Istočne Evrope. To znači da su se u Jugoslaviji bez problema gledali filmovi sa zapada. Slušala se muzika i pratila umetnička scena Evrope i Amerike. Tako su Leviske prvo nosili oni koji su imali rođake na zapadu. Ponekada, mogle su da se kupe i u Komision prodavnicama.
A onda, počinje histerija zvana Trst. Na tamošnjem Trgu Ponte Roso svakog vikenda bi nikla pijaca gde su dolazili Jugosloveni i kupovali farmerke. U Jugoslaviju je bilo dozvoljeno da se unesu samo dva para. Po nekim procenama u Trstu se godišnje prodavalo više od 3 miliona farmerki. Najveći deo je bio namenjen Jugoslaviji ali i drugim zemljama iza gvozdene zavese.
Blue Jeans je tako obeležio čitavu jednu jugoslovensku generaciju, pa se farmerke spominju u brojnim pesmama, viđaju u filmovima.
Zanimljivo je da su farmerke u Jugoslaviji dugo viđene kao subverzivni dekadentni element sa zapada, pa su bile zabranjene u školama.
A onda, 1983. Varteks iz Varaždina je počeo da pravi Levi’s po licenci Levi Strauss & co. Proizvodnja je počela 1984. godine i mnogi se sećaju tih farmerki kao najboljih koje su imali.
Tada 501 već ulazi u legendu čak i u Jugoslaviji.
Inače, oko 50 godina kasnije farmerke i dalje izazivaju probleme. Ovog puta u Severnoj Koreji.
