Kako reagujemo na nevolju?

Možda mislite da je brza reakcija obavezna kada ste u opasnosti ili kada je neko drugi povređen, ali istraživanje kaže da to nije uvek slučaj – naročito ako ste u masi drugih ljudi. Zapravo, što više ljudi prisustvuje opasnoj situaciji ili nevolji neke osobe, to je manje verovatno da će bilo ko nešto preduzeti. To je zato što u gužvi vaša volja da bilo šta učinite nestaje. Zašto? Pa svako misli da će ovaj drugi reagovati, ali zapravo niko ništa ne čini. Ovo se zove “efekat posmatrača”.  

 

Sedamdesetih godina prošlog veka psiholozi su napravili eksperiment u kome su davali ispitanicima upitnike koje je trebalo da popune. Nakon nekoliko minuta, dim bi počeo da ulazi unutra. Dok su sami, ljudima je trebalo 5 sekundi da ustanu i ispitaju dim pre nego što su izašli iz sobe. U grupama im je trebalo oko 20 sekundi da reaguju, a čak i tada su sedeli tamo dok dim nije bio tako gust da se ništa nije videlo.

 
Svi učesnici su kasnije izjavili kako su bili uplašeni, ali pošto niko drugi nije paničio, oni su pretpostavili da je to samo njihova nervoza. Srećom, mnoge druge studije su pokazale da je potrebno da samo jedna osoba reaguje i druge joj se automatski pridružuju. Bilo da dajete krv, prijavljujete opasnost, požar, tuču – drugi će priskočiti u pomoć sledeći primer prve osobe. Zato budite uvek prvi u ovakvim situacijama inače niko drugi neće.
 
Photo: Flickr
bitsyu