Osnivač kompanije IKEA Ingvar Kamprad početkom sedamdesetih godina prošlog veka sasvim slučajno je pronašao veliku količinu jeftinog denima. Odmah je kupio kilometre materijala, iako ga IKEA tada nije koristila i zapravo nije ni znao za šta će ga tačno upotrebiti. Onda je svojim dizajnerima rekao da naprave nešto od toga. Ali, od denima su se pravile uglavnom samo farmerke i do tada ga niko nikada nije iskoristio za proizvodnju nameštaja.
IKEA je 1973. godine predstavila TAJT, multifunkcionalnu sofu napravljenu od tamnog denima. Kupcima se toliko dopala, da su ubrzo mnogi počeli da prave nameštaj od ovog jeftinog a izdržljivog materijala.
Do danas se stvari nisu mnogo promenile. IKEA po svaku cenu želi da napravi što povoljnije, ali i inovativne proizvode koji će vam unaprediti kvalitet života.
“Mogli bi da nas pogrešno razumeju kao kompaniju koja pravi jeftine stvari. Ali mi pravimo povoljne stvari. Postoji velika razlika i to je jedna od mojih misija”, rekao je šef dizajna kompanije Marcus Engman za Dezeen.
U tome im pomaže jedinstven pristup – demokratski dizajn. Njegovih pet elemenata su: forma, funkcionalnost, kvalitet, održivost, niska cena.
Demokratski dizajn određuje sve faze razvoja proizvoda, od ideje, koja najčešće nastaje IKEA Life at home istraživanjima, kada se otkrivaju problemi i potrebe običnih ljudi, pa do toga kako se proizvodi skladište i transportuju. Ono što je specifično za IKEA je da dizajneri ne samo da vode računa o izgledu finalnog proizvoda već i o njegovom pakovanju, odnosno sklapanju.
Koliko to komplikuje ceo proces i koliko dizajneri moraju da menjaju svoje originalne ideje zbog toga, za Domino Magazin objašnjava Emelie Knoester, Range Development Manager, IKEA of Sweden.
“Od samog početka pljosnato pakovanje i sklapanje nameštaja moraju da budu deo razmišljanja. Naši dizajneri su odlično obučeni. Uz to smo radoznali i trudimo se da razvijamo nove tehnologije kako bismo to omogućili. Recimo, upravo smo razvili novu tehnologiju nazubljenog klina, koja omogućava da samo kliknete proizvod i tako ga sklopite. Imamo celo odeljenje koje se bavi inovacijama kako bismo olakšali potrošačima koji imaju sve manje vremena”, kaže Emelie.
IKEA još od sedamdesetih sve pakuje u pljosnate kutije.
Postoji još nekoliko naizgled jednostavnih trikova kojima IKEA snižava cene svojih proizvoda, i to ne na štetu kvaliteta. Ne samo da su svi zapakovani u pljosnate kutije, čime se štedi na transportu, već su i elementi svakog komada tako dizajnirani i upakovani da u kutijama ima minimalno praznog prostora. Zato IKEA kaže da mrzi vazduh, odnosno mrzi da šalje vazduh svojim kamionima i kontejnerima.
Posebna pažnja je posvećena radu sa dobavljačima koji proizvode za IKEA. U saradnji sa njima se unapređuju procesi proizvodnje, efikasnost i korišćenje materijala.
Svi novi ali i stari proizvodi se testiraju u IKEA Test Lab. Postoje dve laboratorije u celom svetu, prva je u Almhultu u Švedskoj odakle i potiče kompanija, a druga je u Šangaju u Kini.
Pitali smo Larsa Almblada, Test laboratory menadžera u IKEA Testlab koliko često proizvodi ne prođu test. I odgovor je iznenađujući – stalno.
“IKEA zapravo želi da zna kada će se neki proizvod pokvariti”, objašnjava Lars.
Pored testiranja kvaliteta to služi i da se dodatno smanji cena proizvodnje, pošto će se otkriti koliko minimalno materijala je potrebno da se upotrebi a da proizvod ostane siguran i funkcionalan. Tako se štedi i materijal, što smanjuje masu proizvoda, dodatno pojeftinjuje transport, a i dobro je za prirodu. Previše materijala znači da će proizvod biti skuplji ali i teži, što nije praktično.
IKEA ponosno ističe da je kompanija niskih cena i da pravi fantastične proizvode za što je moguće više ljudi. A da bi to postigli potrebno je da budu kompanija koja ima niske troškove. Zato se robne kuće obično nalaze van grada gde su troškovi niži, sami uzimate nameštaj sa polica, sami ga pakujete, sami sklapate. I sve su to mali kompromisi koji omogućavaju da dobijete sjajne proizvode po zaista niskim cenama.
Zbog svega, cene mnogih IKEA klasika iz godine u godinu padaju. Recimo čuvena POANG fotelja je 1990. godine koštala oko 350 dolara. Danas je manje od 100. Tako je i sa mnogim drugim proizvodima. LACK stočić je 1985. godine koštao 25 dolara (56 u današnjim dolarima), dok je danas manje od 10. Takođe, BILLY police za knjige su danas jeftinije nego ikada pre.
“Naša poslovna ideja je da ponudimo širok asortiman dobro dizajniranog i funkcionalnog nameštaja kao i proizvoda za uređenje doma po cenama pristupačnim za veliki broj ljudi”, rekla je Maja Vujašković Đureinović, menadžer za korporativne komunikacije u kompaniji IKEA. “Naše pristupačne cene ne znače niži kvalitet proizvoda, već ih postižemo niskim operativnim troškovima i inovacijama u procesu proizvodnje i odabira materijala. Činjenica da se naš asortiman proizvodi u velikim količinama, omogućava nam da cene proizvoda budu još pristupačnije našim kupcima”.
IKEA snižava cene svojih proizvoda ali ne po svaku cenu. Globalno više od 500.000 ljudi radi za IKEA dobavljače. Zbog čega postoje strogi standardi o uslovima rada. IKEA želi da unapredi radne uslove i zbog toga su pravila, uslovi saradnje i kontrole partnerskih kompanija česte i stroge.
U Srbiji, jedna kompanija radi za IKEA.
Edin Dacić, vlasnik Standard Furniture kaže da njegova kompanija postoji od 1992 godine, a od 2004. godine sarađuju sa kompanijom IKEA.
„Poslujemo u skladu sa IKEA zahtevima od kojih je IWAY standard jedan od najstrožih ekoloških i socijalnih standarda, i odnosi se na zahteve poštovanja životne sredine, socijalne i radne uslove pri nabavljanju proizvoda, robe i usluga. Postali smo poznati po oklagijama i daskama za sečenje, koje su u stvari samo manji segment onoga što proizvodimo za kompaniju IKEA. Briga o zaštiti životne sredine i energetskoj efikasnosti još od osnivanja je naš glavni zadatak, uz pristupačnost naših proizvoda i upotrebu domaćih sirovina. Na radu naše kompanije pokazali smo da po ceni i kvalitetu proizvoda možemo da nadmašimo neprikosnoveno kinesko tržište kao konkurenta u proizvodnji oklagija. Standard Furniture Serbia na mesečnom nivou preradi više od 1500 m³ bukovih trupaca, po usvojenoj politici stroge kontrole porekla ulazne sirovine i materijala, od procesa primarne prerade drveta, preko finalne prerade do lakiranja. Takođe, optimalan raspored mašina i radnika doprinosi efikasnosti kao i povećanju obima serijske proizvodnje. Ovaj zaokružen proces prerade drveta garantuje konkurentnost na svetskom tržištu. Nemamo zalihe niti magacin gotove robe, jer se sve što proizvedemo isporučuje na nedeljnom nivou, dok je plaćanje u roku od 30 dana. Upotrebom najkvalitetnije bukovine kao sirovine koja se redovno obnavlja ostvarujemo našu misiju i viziju da kroz sopstveni razvoj doprinosimo razvoju kraja u kojem poslujemo. Ovaj način poslovanja delimo i kroz saradnju sa kompanijom IKEA, globalno doprinoseći konceptu održivosti i kvaliteta. U svakom segmentu poslovanja, naša kompanija ima za cilj da opravda poverenje potrošača, garantujući kvalitet uz pristupačnost i ekološku održivost”, objašnjava Dacić.
365+ staklena flaša, 5 elemenata demokratskog dizajna
Forma
Izgled proizvoda mora da bude lep.
Funkcionalnost
Forma je uvek u službi funkcionalnosti. Istraživanja su otkrila da većina ljudi želi flašu koja će se lako oprati, čak i u mašini za sudove. Zbog toga ova flaša ima posebno široko grlo.
Kvalitet
Izbor materijala određuje kvalitet, zato su upotrebljeni staklo otporno na visoke temperature i pluta.
Održivost
Zbog masovnog korišćenja plastike, danas postoji višak plute na svetu. A da bi drvo preživelo, pluta mora da se skuplja svakih 6 godina. Zato je upotrebljena pluta za čep, kako bi se smanjili viškovi. Uz to, staklena flaša olakšava korišćenje vode iz česme, što je dobro za prirodu.
Niska Cena
IKEA 365+ flaša košta oko 3.5 evra.
“Napraviti lepe i kvalitetne stvari po visokoj ceni koje sebi može da priušti mali broj ljudi nije izazov. Mi smo od početka bili na strani velikog broja ljudi, i verovali da svako treba da bude u mogućnosti da sebi priušti lep i fukcionalan dom, što je uslovilo naše niske cene. Nije uvek lako, ali naši koreni i korporativna kultura su nas motivisali da uvek tražimo nove, bolje, efikasnije i racionalnije načine za osmišljavanje naših proizvoda”, kaže Maja Vujašković Đureinović.
