Zamislite da stojite na trotoaru čekajući da pređete ulicu. Kako vam automobil prilazi, morate da odlučite da li ćete da sačekate da prođe ili ćete preći ulicu pre nego auto stigne. Da li ste se pitali kako predviđate kojom putanjom će se auto kretati?
Naučnici su dugo verovali da je vizuelni korteks deo mozga koji određuje ljudska opažanja na osnovu informacija koje dolaze preko čula vida.
Matijas Ekman i njegove kolege, sa Donders instituta Univerziteta Radboud, iz holandskog grada Najmegena, sproveli su istraživanje koje pokazuje da vizuelni korteks nije zadužen samo za opažanje automobila, već i za predviđanje njegovih budućih lokacija.
Ispitanicima je na ekranu prikazivana tačka koja se pomera. Istovremeno je skenerom praćena funkcija mozga.
Nakon što su ispitanici nekoliko minuta pratili tačku koja se kretala sa leve na desnu stranu, tačka je prestala da se kreće, ali je preko skenera uočeno da vizuelni korteks i dalje “predviđa” putanju kretanja tačke, odnosno reaguje kao da je tačka još u pokretu.
Ustanovljeno je da vizuelni korteks predviđa događaje čak i kad je naša pažnja usmerena negde drugde. Činjenica da je predviđanje događaja nezavisno od naše pažnje pokazuje da se radi o automatskom procesu.
“Naš vizuelni korteks može stalno da predviđa stvari koje se svakodnevno dešavaju oko nas, na primer, kako uhvatiti loptu koja se kreće prema nama”, rekao je Ekman.
Sledeći korak u istraživanju je utvrđivanje toga koji još delovi mozga učestvuju u tom procesu. Pretpostavlja da bi hipokampus, neuronska struktura u medijalnom delu slepoočnog režnja mozga zadužena za memoriju, mogao da ima važnu ulogu.
