Svi ste čuli za Boeing i Airbus. Svi znamo i za Concorde, čuveni supersonični avion koji je za oko tri sata stizao od Evrope do Amerike.
A za Tupolev Tu-144?
Verovatno niste. Ali je trebalo pošto je u pitanju sovjetski pandan Concordu.
I to ne zato što je to bio dobar avion. O ne, bio je bučan i užasno skup. Naravno i Concord je bio skup, ali je na zapadu u kapitalizmu barem bilo ljudi koji su spremni da plate za to zadovoljstvo.
Priča o Tu-144 je tragična kao i skoro sve na temu Sovjetskog Saveza, ali takođe vrlo zanimljiva.
Concord je predstavljao sam vrh tehnologije. Imao je neverovatne motore i pun luksuz. Pored njega, Tupolev Tu-144 je jedini drugi putnički avion koji je saobraćao u putničkom saobraćaju. I da, dva aviona zaista liče.
Ali to je otprilike sve što imaju zajedničko.
Sve je počelo šezdesetih, u sred Hladnog rata, kada su se zapad i SSSR takmičili ko će prvi napraviti supersonični putnički avion.
Trka je počela sa tri učesnika. Boeing je u Americi pravio model 2707, Francuska i Britanija su radile na Concorde a Sovjeti su pravili T-144.
Amerikanci su se brzo povukli iz trke i činilo se će Concord biti pobednik trke. Sovjeti su kasnili sa projektom ali i sa tehnologijom. A onda su ukrali gomilu nacrta i tehničkih detalja o proizvodnji Concorda. Da, zato dva aviona i toliko liče.
I tako je Tu-144 prvi poleteo 31. decembra 1968. godine, dva meseca pre glavnog konkurenta.
Ali razlike su bile dosta očigledne. Concorde je bio avion napravljen za tržište i sve je bilo urađeno kako bi putnicima bilo što prijatniji let.
A Tupoljev? Pa, ne baš.
Prvi je bio tih i udoban, pa su čak i pri najvećim brzinama putnici i osoblje mogli normalno da razgovaraju. U sovjetskom avionu čak ni dva putnika koji sede jedan pored drugog nisu mogli da čuju šta im kaže tip na sedištu pored. Zato su dodavali ceduljice jedni drugima.
Stvar je u tome da su Sovjeti ugradili zastarele mlazne motore koji su trošili toliko goriva da avion nije mogao da leti previše daleko. Tako je jedina linija bila između Moskve i Almatija u Kazahstanu i to samo jednom nedeljno. Na ukupno 102 leta koliko ih je bilo zabeleženo je 226 kvarova i 80 kritičnih otkazivanja.
wiki:Lothar Willmann
Tako da i ne čudi što je Tu-144 pao na sajmu u Parizu pred hiljadama posetilaca. Druga nesreća se desila 1978. godine, kada je teretna verzija aviona pala. Treći put je motor eksplodirao a avion je morao da prinudno sleti.
Vidite, sovjetskoj vlasti je bilo važnije da avion poleti pre Concorda nego da leti dobro.
Nasuprot tome Concorde je leteo širom planete. Imao je ugrađena poslednja dostignuća tehnologije u tom trenutku. Posebno su se izdvajali kompjuterski kontrolisani Rolls Royce motori, koji nisu morali sve vreme da koriste afterburner pa su samim tim bili mnogo tiši i trošili mnogo manje goriva.
Concorde je imao vrlo napredna krila koja su pružala stabilnost pri velikim ali i pri malim brzinama. Tu-144 je imao veliki problem prilikom sletanja pa je imao ugrađene padobrane za zaustavljanje.
Ipak, ni jedan ni drugi avion nisu mogli da pobegnu od činjenice da supersonična putovanja nisu isplativa.
Na zapadu je Concorde neko vreme funkcionisao pošto su karte mogle da se naplaćuju oko 5 puta više od onih u običnim avionima. Njima su leteli bogataši i zvezde. Ipak, ni to nije bilo dovoljno za flotu od 14 aviona koji su se pokazali kao ekonomska katastrofa. Leteo je 27 godina.
Tupolev je sa druge strane zapravo poslužio samo za političku propagandu pošto nije leteo ni jednu celu godinu.
