Novo istraživanje otkriva kako su tačno opasni vukovi postali umiljati psi koji se raduju kada vas vide i donose lopticu. Sve je još luđe kada znate da su njihovi preci bili ogromni, oštrozubi vukovi koji su u strateški formiranim grupama lako savladavali i životinje veličine bizona, piše IFLScience.
E pa pre otprilike 10.000 godina sve se promenilo. Ljudi su tada počeli da pripitomljavaju vukove u Evroaziji, čime su oni postali ne samo čovekovi najbolji, već i najstariji prijatelji.
Naučnici su sada uporedili DNK vukova, ostataka pasa sahranjenih pre 5.000 godina i seoskih pasa. Seoski psi sačinjavaju dve trećine pseće populacije – oni lutaju oko ljudskih naselja, sami traže hranu i slobodno se pare. Oni su korišćeni jer su na gene pasa sa pedigreom ljudi toliko uticali da bi to obesmislilo istraživanja.
Otkriva su 246 područja gena povezanih sa pripitomljavanjem. Upravo ti konkretni geni deluju na stvari kao što su ponašanje, moždane funkcije i razvoj.
“Ova teorija tvrdi da se fizičke karakteristike koje često vidimo kod raznih domaćih životinja – opuštene uši, promene u čeljustima, boji, pitomo ponašanje – mogu objasniti genetskim promenama koje deluju u određenim tipovima ćelija tokom razvoja fetusa, zvanih neuralni greben, a koje su neverovatno važne i doprinose raznim vrstama tkiva odraslih jedinki”, objasnila je autorka istraživanja Amanda Pendleton.
Te promene su prvo dovele do pitomijeg ponašanja, a tek su se zatim pojavile i nove fizičke osobine pasa, poput kraće njuške i slatkih obešenih ušiju.
Dakle, ponašanje je bilo prva stvar koja se promenila kod pasa, a njihov slatki izgled pojavio se tek kasnije. Drugim rečima, neki vukovi su jednostavno bili pitome dušice koje su prišle ljudima a kasnije im se i promenio i izgled.
