Pre tačno 40 godina, 6. septembra 1976. godine nepoznata letelica izašla je iz oblaka kod japanskog grada Hakodate, na severnom ostrvu Hokkaido.
Avion je brzo sleteo na lokalni aerodrom iako pista nije bila dovoljno duga. Pilot je izašao iz kabine izvadio pištolj i ispalio dva hica u vazduh. Nekoliko minuta kasnije obezbeđenje aerodroma je prišlo avionu.
Videli su čudni avion sa oznakama Sovjetskog Saveza i pilota po imenu Viktor Ivanovich Belenko.
Avion je bio misteriozni Mikoyan-Gurevich MiG-25, najtajnija letelica ikada napravljena u Sovjetskom Savezu. I to je bio prvi put da ga je video uživo neko sa zapada.
Ovo je priča o pilotu koji je najveću vojnu tajnu uspeo da iznese iz zatvorene imperije Sovjetskog Saveza.
Zapadni obaveštajci su za MiG-25 saznali negde oko 1970. godine. Špijunski sateliti su snimili nove letelice neobičnog izgleda. Izgledali su kao borbeni avioni ali bili su veličine tadašnjih bombardera. Ono što je posebno zabrinulo analitičare sa zapada jesu ogromna krila koja su omogućavala da nosi veliki teret. A imao je i još veće motore što do tada nije viđeno.
Godinu dana kasnije Izraelska vojska je snimila neobični avion koji je mogao da ubrza do 3.2 maha, što je tri puta više od brzine zvuka. Izraelski lovci su pokušali da ga prate ali bez uspeha.
Pentagon je brzo shvatio da se radi o istoj letelici kao sa njihovih satelitskih snimaka. I nisu bili srećni da ne baš prijateljski raspoložen Sovjetski Savez ima mnogo bolju letelicu, čije karakteristike niko ne zna. Američka vojska je čak smatrala da Sovjeti imaju najbolji avion na svetu i da nemaju čime da mu pariraju.
“Mislim da su precenili njegove sposobnosti samo na osnovu izgleda”, kaže Stephen Trimble, urednik magazina Flightglobal.
“Znali su da je veoma brz i pretpostavljali su da ima odlične manevarske karakteristike. Za prvu stvar su bili u pravu, za drugu baš i ne.”
Ono što su američki sateliti snimili a izraelski radari pratili bio je zaista isti avion – MiG-25. Napravljen je kao odgovor na američke avione F-108, SR-71 kao i B-70.
Svi oni su mogli da lete tri puta brže od zvuka.
Avion je razvijen u MiG-u a projekat je vodio čuveni Rostislav Belyakov. Vidite, Sovjeti su po svaku cenu hteli da naprave avion koji može da dostigne brzinu od 3 maha kako bi mogli da pariraju pre svega špijunskom SR-71 koji je nadletao SSSR.
Zato je letelica bazirana na dva moćna R-15 mlazna motora. A za tako velike motore, bio je potreban i veliki avion. MiG-25 je bio zaista ogroman, pošto je morao da nosi i veliku količinu goriva. Avion je bio ručno napravljen od čelika, za razliku od američkog SR-71 koji je bio od mnogo lakšeg titanijuma. Postojalo je nekoliko verzija aviona, ali svi su bili veliki i veoma brzi.
Posebno je zanimljivo da su Sovjeti uspeli da ga sakriju od pogleda sa zapada sve do 1976. godine. Odnosno do trenutka kada je Viktor Belenko seo u svoj avion i odleteo za Japan.
Belenko je bio uzoran Drug Sovjetskog Saveza. Rođen je posle Drugog Svetskog rada na Kavkazu. Završio je vojsku i obučavao se za pilota. A ta uloga je bila prestižna i donosila određene povlastice koje obični građani ove komunističke zemlje nisu imali.
Ali Belenko nije bio budala. Počeo je da preispituje Sovjetsko društvo i duboko sumnjao da Amerika i zapad i nisu baš tako zli kao što je režim pokušavao da predstavi.
“Sovjetska propaganda je zapad predstavljala kao iskvareno društvo koje se raspada”, rekao je kasnije Belenko.
A kada je dobio novi veliki avion na testiranje, shvatio je da bi to mogla da mu bude karta za izlazak. Njegova baza je bila kod Vladivostoka na samom istoku SSSR-a. Avion kojim je upravljao mogao je da leti brzo i visoko ali ne i daleko. Tako da je Belenko brzo shvatio da ne bi stigao do Amerike. Ali Japan je bio samo 644 kilometra odatle.
Tog 6. septembra, Belenko je sa nekoliko pilota krenuo na trenažnu misiju. Ni jedan avion nije bio naoružan. Avion je imao pun rezervoar goriva. Ubrzo je izašao iz formacije i krenuo ka Japanu.
Kako bi izbegao Sovjetske ali i Japanske radare Belenko je leteo na samo 30 metara od mora. Kad je ušao u japanski vazdušni prostor podigao se na 6.000 metara kako bi japanski radari mogli da ga uoče. Kontrola leta je pokušala da ostvari kontakt ali Belenko je bio na pogrešnoj frekvenciji.
Sve vreme, pilot je leteo napamet, na osnovu mape koju je zapamtio a zbog nedovoljno goriva sleteo je na najbliži aerodrom koji je video.
Avion je odmah prebačen u vojnu bazu a obaveštajci zapadnih zemalja su odmah došli da ga ispitaju. CIA nije mogla da veruje da se to zaista dogodilo.
Ubrzo je avion sasvim rastavljen, a svaki deo je pažljivo ispitan.
A onda su Amerikanci shvatili da Sovjeti uopšte nisu napravili super avion. Već samo veoma brz avion koji ne može da stigne previše daleko.
Otkriveno je još problema. Avion nije mogao dugo da leti maksimalnom brzinom pošto bi se motori bukvalno raspali. Pilotima je bilo zabranjeno da lete brže od 2.8 maha. Kasnije je otkriveno da je avion koji su snimili Izraelci i koji je leteo 3.2 maha jedva stigao do baze sa pokvarenim motorima.
Radar koji je bio ugrađen u avion je bio zastareo u poređenju sa zapadnim sistemima.
Veliki motori su trošili toliko goriva da je upotrebljivost aviona bila vrlo svedena.
Ipak američka vojska je na osnovu uvida u MiG-25 napravila svoj moćni F-15 koji je i dan danas u upotrebi.
Na kraju, MiG je ponovo sklopljen i brodom vraćen u Sovjetski Savez. Japan im je poslao račun od 40.000 dolara za troškove transporta i oštećenja na aerodromu koje je Belenko izazvao.
Ali ni to nije kraj priče.
Sovjetski Savez je napravio čak 1.200 ovakvih aviona i pored svih nedostataka. Činilo se da im je važnije da se hvale da imaju najbrži avion na svetu nego da taj avion zaista bude koristan.
Ipak, na neki način i jeste bio koristan. Amerikanci su sve do 1976. godine bili ubeđeni da Sovjeti imaj avion koji može da presretne njihov SR-71. A nisu imali.
Možda vas zanima i šta je bilo sa pilotom?
Belenko se nije vratio sa svojim avionom u Sovjetski Savez. Otišao je za Ameriku i postao američki građanin. Njegovo državljanstvo je lično odobrio predsednik Jimmy Carter. Na kraju je postao aero inženjer i radio je za Američku vojsku.
Ali, ni Sovjeti nisu baš loše prošli iz cele priče.
Incident ih je motivisao da naprave novi bolji avion. A to je bio Su-27, jedan od najboljih borbenih aviona ikada napravljenih. I upravo to je bio avion koga se Pentagon toliko plašio početkom sedamdesetih.
Zanimljivo je da MiG i dalje nije odustao od svog aviona. On je prepravljen i tako je nastao MiG-31.
“MiG-31 je upravo ono što je trebalo da bude MiG-25”, kaže Trimble. Avion je završen par godina pre pada Sovjetskog Saveza a i danas ga koristi Ruska armija.
Iako se ovaj avion redovno pojavljuje na avio mitinzima, njegova unutrašnjost je stroga tajna. Za sada, ni jedan ruski pilot nije prebegao na zapad sa novim modelom… izvor: bbc
