Ove godine IKEA slavi 75 godina od osnivanja. Potekla je iz neplodnog Smalanda u Švedskoj i izrasla u lidera u dizajnu i proizvodnji nameštaja i proizvoda za kuću.
Evo kako je izgledalo prvih 75 godina i zašto su inovacije i vrednosti bile i ostale ključne za IKEA:
Ingvar Kamprad je sa 17 godina osnovao firmu. Iskoristio je novac koji je dobio od roditelja za dobar uspeh u školi a kako je bio maloletan oni su morali da potpišu papire umesto njega. Kamprad je u početku prodavao olovke, čestitke i druge sitnice a kasnije lule i druge svakodnevne potrebštine.
Kamprad brzo shvata da će nameštaj postati vrlo tražena roba u posleratnoj Švedskoj kao i da je regija Smaland, odakle je potekao, bila bogata šumama i da su mnogi farmeri pravili nameštaj kako bi zaradali ponešto sa strane. Tako IKEA već 1948. godine počinje da prodaje nameštaj.
IKEA prvi godišnji katalog štampa 1951. godine,a onda, sasvim neočekivano otvara izložbeni prostor u gradiću Almhult daleko od Stokholma i drugih velikih gradova.
Samo ko bi dolazio u salon nameštaja daleko od grada, od kuće ili posla da vidi nameštaj?
Ispostavilo se da ljudi zaista žele da vide, dodirnu i isprobaju nameštaj pre kupovine. A ako im uz to ponudite besplatne kolače sa cimetom i kafu uz niske cene prozvoda uspeh je bio zagarantovan.
IKEA uvodi revolucionarno pljosnato pakovanje i to prvi put 1956. godine kada je predstavljen stočić Lövet kome su nogare mogle da se odvoje. Do sedamdesetih skoro svi IKEA proizvodi su bili tako dizajnirani i zapakovani.
Zašto je ovaj pristup toliko važan i inovativan? Zato što dramatično snižava troškove. Pljosnato pakovanje znači nižu cenu proizvodnje, transporta, skladištenja. Takođe i kupac obavlja deo posla – sklapanje nameštaja. A niži troškovi znače i nižu cenu proizvoda.
1958. IKEA otvara prvu robnu kuću takođe u Almhultu odakle su ljudi mogli da odmah kupe nameštaj i odnesu ga kući što je još jedna inovacija. Do tada su ljudi čekali na isporuku nameštaja.
Brzo se pokazalo da ljudi žele da putuju nešto duže do velike robne kuće, isprobaju nameštaj, tamo čak i ručaju i na kraju odmah proizvode odnesu kući i sami ih sklope. Poseta IKEA robnoj kući se ubrzo pretvorila u izlet za celu porodicu. I to se nije mnogo promenilo sve do danas.
Nova inovacija se dogodila šezdesetih godina. Švedska je u to vreme bila neutralna zemlja izuzeta iz napetosti Hladnog rata. Zbog toga je mogla da (donekle) sarađuje sa zemljama iz Istočne Evrope. Tada počinje saradnja sa proizvođačima iz Poljske koja se održala sve do danas. To predstavlja i jednu od prvih privrednih saradnji Zapada i komunističkih režima na istoku Evrope.
Takođe, IKEA tada počinje da koristi jeftino i lako za obradu svetlo drvo bora, što je bila još jedna revolucija. Danas je skandinavski dizajn nemoguće zamisliti upravo bez ovog drveta a IKEA je prva internacionalizovala masovnu produkciju nameštaja. U to vreme IKEA uvodi i ivericu, koja nastaje od otpada, komadića drveta, čime je omogućena proizvodnja nekih pločastih proizvoda još brže i povoljnije.
Uskoro počinje i internacionalno širenje kompanije. Već 1963. godine druga IKEA robna kuća otvorena je u Norveškoj. Posle toga u Danskoj 1969. dok je prva IKEA izvan Skandinavije otvorena 1973. godine u Švajcarskoj. Danas širom sveta postoji 420 robnih kuća u 50 zemalja. Kad je prošle godine otvorena, IKEA u Srbiji je bila jubilarna 400-ta u svetu.
Prva TV reklama snimljena početkom šezdesetih. Sve do danas, IKEA kampanje su ostale prepoznatljive, zabavne i poučne:
Mnogi IKEA proizvodi već godinama pa i decenijama u ponudi. Svima su cene sve vreme padale. Tako je na primer LACK stočić 1985. godine koštao oko 25 dolara, što bi bilo oko 56 dolara danas kada se uračuna inflacija. Njegova cena danas je manja od 10 dolara. U Srbiji je samo 799 dinara (u beloj boji).
Početkom sedamdesetih IKEA je počela da koristi prve kompjutere koje su koristili za optimizaciju isporuke proizvoda prodavnicama. Rezultat – još niže cene.
Ingvar Kamprad 1976. godine objavljuje “Zaveštanje prodavca nameštaja” koji počinje rečima: “Odlučili smo jednom zauvek da budemo na strani mnogih ljudi. Ono što je dobro za naše potrošače je dugoročno dobro za nas.To je cilj koji donosi i obaveze.” Kamprad primećuje kako društva i na Istoku i na Zapadu troše neproporcijalno mnogo resursa kako bi zadovoljili manjinu društva i upravo to je ono što IKEA od početka želi da promeni.
Ni do danas se osnovne IKEA vrednosti nisu promenile. Tako će do 2020. godine IKEA koristiti 100 posto materijala iz održivih izvora drveta, a od 2015. kupuju samo pamuk iz održivih izvora, koji se uzgaja sa manje vode, hemijskih đubriva i pesticida.
IKEA Fondacija svake godine prikuplja sredstva kojima finansira projekte širom sveta kako bi poboljšala uslove života dece i izbeglica.
IKEA će do 2020. godine proizvesti onoliko obnovljive energije koliko potroši. Već sada 71% energije dolazi iz sopstvenih obnovljivih izvora.
Takođe, robna kuća u Beogradu koristi geotermalne pumpe koje koristi za grejanje i hlađenje objekta. Kišnica se koristi za ispiranje toaleta. Sva svetla su LED čime štedi električna energija, a na krovu su solarni paneli.
Na menadžerskim pozicijama je 48 posto žena i teže potpunoj ravnopravnosti.
Ni u Srbiji nije drugačije pa su 50 posto zaposlenih žene, a isto je i na menadžment pozicijama.
