Često se zapitamo šta će se dešavati sa generacijama koje su od ranog detinjstva okružene novim tehnologijama i internetom? Jesu li one u boljoj ili lošijoj poziciji od njihovih roditelja?
Hoće li ipak prosečni čovek u budućnosti biti jednostavno drugačiji, pošto će ga okruživati tehnologije koje svet do skoro nije poznavao?
Kako će ove promene uticati na to kako kompanije koje žele da obezbede prodaju svojih prozvoda, brendova, komuniciraju sa potencijalnim potrošačima tj običnim ljudima u budućnosti.
Odgovore na ova, ali i još neka pitanja dala je kompanija Universal Media i to kroz svoju evropsku studiju u kojoj su probali da predvide pravac u kom će se razvijati mediji u Evropi do 2020. i tako uticati na ponašanje običnog čoveka.
Bićemo dugovečniji, uvek on line, sa malo realnih ali mnogo virtuelnih prijatelja
Prosačan životni vek u Evropi 2020. će biti 7 godina duži nego danas. Ljudi će biti nešto dugovečniji, više od 50% stanovnika Evrope će imati više od 50 godina.
Bićemo manje fizički aktivni tj lenji. Mnoge fizičke aktivnosti će se svesti na igranje interaktivnih igrica tipa Nintendo WII.
Ipak, više ćemo brinuti o svom zdravlju, šta od hrane unosimo, merićemo mobilnim uređajima količinu kalorija, poreklo proizvoda. Osiguravajuće kuće će nagrađivati boljim premijama kvalitetniji način života i svakoga ko prati svoje zdravstveno stanje. Kupovine ćemo obavljati on line, i to za osnovne životne namirnice. Gotovina će polako nestati iz upotrebe.
Ipak, volećemo i dalje da uživamo u dobrom provodu, večeri, vinu iako će se još više pojačati restrikcije na duvanske proizvode, alkohol kao i na nekvalitetnu hranu.
Povećaće se broj domaćinstava sa jednim članom sa 11% 1999. godine na 16% 2020.
Imaćemo uzak krug prijatelja ali veliki broj virtuelnih prijatelja na društvenim mrežama. |
Do 2015. godine 48% Evropljana će imati profil na nekoj od društvenih mreža. Naš profil će biti ogledalo našeg života i odatle će porasti potreba da vodimo računa o sopstvenom imidžu više nego danas. Volećemo još više i uvek da objavimo putem aplikacija tipa Foursquare gde smo, skim, šta radimo.
Većina današnje dece od 2-5 godina ne zna da vozi bicikl ili pliva ali zna da koristi miš
Današnja deca, će do trenutka kada budemo slavili doček 2020. godine biti adolescenti. Uzimajući u obzir činjenicu da 85 % mališana u evropskim zemljama ima pristup internetu, oni se u skladu sa ovim i razvijaju. Njihova pažnja biće na daleko slabijem nivou nego današnjih adolescenata. Uzimajući u obzir digitalno doba u kom živimo, deci su mnoge stvari dostupnije i poznatije, a za osam godina od sad, situacija će se još značajnije izmeniti. Rezultati istraživanja govore da će prosečni mladi čovek u Evropi 2020. biti motivisaniji za privatno preduzetništvo ali i daleko samostalniji i veći individualac nego što je to slučaj sa današnjim adolescentima. Biće naoružani velikim brojem informacija , želeće sve i odmah. Pre će se osamostaliti nego što danas mladi ljudi to rade i svoju sudbinu će staviti u svoje ruke, neće se nadati da će mu država ili velike korporacije obezbediti posao, umeće da iskoristi svoje informatičko znanje i da ga kapitalizuje. Današnja deca Evrope će navići na dugačke radne sate roditelja .
Deci će upravo odsutnosti roditelja i lak pristup gotovo svim relevantnim informacijama, omogućiti da budu više radoznala ali i da se oslanjaju više na sopstvene sposobnosti.
Uvek i svuda on line
Potrošači u budućnosti će uvek i svuda biti on line, wi-fi povezivanje na mrežu će biti standard u 67% evropskih domaćinstava. Posao će nositi sa sobom, kancelarija će biti svuda posto će uređaji, tablet računari i laptopovi biti još tanji, još lakši i omugućavati da sve radimo odakle god hoćemo i kad hoćemo. Obavljaćemo poslove i čuvati podatke uz pomoć virtuelne ‘cloud’ memorije sa bilo koje tačke.
Isto tako i dom, biće gde god smo, na istom uređaju uz pomoć wi-fi svuda i uvek moći da ćaskamo sa prijateljima, gledamo omiljeni program.
Engleski će se još više govoriti u Evopi. Danas 40.7% Francuza, Španaca i Italijana govori engleski što je porast sa 30.5% 2000. Gledaćemo iste programe na televiziji, bićemo u toku u svakom trenutku sa svetskim dešavanjima a i avionski saobraćaj u Evropi će biti u porastu.
Mediji će biti pametniji nego danas
Analogni TV signal je u planu da se isključi u celoj Evropi do 2014.godine, digitalna televizija će biti standard.
Biraćemo i planirati kada i šta ćemo gledati, sa mogućnošću da program prilagodimo svom vremenu, gledamo omiljenu TV seriju kasnije nego što je to u programskoj šemi premotavanjem sadržaja TV stanice na vreme koje nama odgovara.
Do 2020. televozori će biti prikačeni na internet u većini domova u Evopu. TV ekran ćemo moći da kontrolišemo sa tableta, da listamo kanale po ekranu kao po iPadu
Uživaćemo u odličnoj rezoluciji i virtuelnoj 3D stvarnosti u okruženju našeg doma. 3D naočare nam neće za to trebati, golim okom ćemo moći da gledamo program koji je u 3D formatu ali prilagođen oku.
3D format će postati standard i u bioskopu i uživanje u video formatima će biti daleko veće nego danas. Sva nova video izdanja 2020. godine biće odmah dostupna i u 3D formatu.
Štampana izdanja polako izlaze iz upotrebe, neki delovi Evrope će izgubiti svoje dnevne novine. Predviđa se da će magazini do 2017. većinu svog profita generisati iz on line izdanja.
Sva nova izdanja knjiga će biti odmah dostupna i u digitalnoj formi. Google planira da do 2020. 150 miliona naslova izda on line, u elektronskoj formi.
Posteri, bilbordi će preuzeti tablet tehnologiju, listanja, prepoznavaće ko im se približava po obliku lica, visini, kosi i time emitovati reklame namenjene ženskoj ili muskoj populaciji, mlađima ili starijima.
I reklame se menjaju
I reklame će biti mnogo delotvornije.
Zbog novih tehnologija i većih mogućnosti merenja gledanosti, čitanosti, kretanja ljudi po interentu, podaci o ponašanju ljudi će nam biti dostupniji. Time će moderne tehnologije omogućiti oglašivacima da detaljnije nego danas upoznaju svoje potrošače, a kako smo već naveli prilično lenje i čekaju da dobiju “sve na tacnu”.
Zbog ovoga će više nego ikada biti potrebno misliti na stimulans i kvalitet i proizvoda i reklama kako bi se privukla pažnja. Brendovi će hteti i, ukoliko žele uspeh morati, da sa svojim potrošačima dele trenutke, da im se pridruže u uživanjima. Brendovi će svakog trenutka biti sveprisutni u našim životima. Brendirani sadržaj će biti još zastupljeniji, od sponzorisanih TV programa, sponzorisanih događaja, brendovi će se probati na sve načine da se pomere iz klasičnih reklamnih blokova u život potrošača.
Linija između reklama u on line i off line svetu će biti sve tanja. Brendovi koji budu umeli da preskoše tu liniju ce graditi uspešne veze sa potrošačima.
Pitamo se da li će Srbija 2020 biti u zaostatku u odnosu na modernu Evropu u ovim predviđanjima.
Odeljenje svetske agencije Universal McCann u Beogradu, Universal Media, smatra da se mnoge od ovih promena odnose na digitalni svet tj interent svet koji je jedinstven i ne poznaje granice, koji nas sve čini sličnima i svet manjim.
Srbija jako brzo prihvata promene koje nam je internet doneo. Među prvima smo u Evropi po korišćenju Facebook-a i Facebook je u odnosu na ostale sadržaje na internet vodeći u Srbiji. Upravo iz ovog razloga, veruju da Srbija ne može da izostane iz evropskih tokova, možda sa manjim zastojem ali će se uticaji ovih predviđanja sigurno osetiti i na ljudima koji žive na našim prostorima i sve kompanije koje posluju u Srbiji i žele kvalitetnu komunikaciju sa potrošačima moraće da razumeju nova pravila koja će važiti.
